Badminton 2027: pravila 3×15, poeni i servis

Badminton je brz sport sa reketom u kojem igrači pokušavaju da prebace pernatu lopticu preko mreže i osvoje poen tako što protivnik ne uspe pravilno da je vrati. Iako osnovna pravila deluju jednostavno, takmičarski badminton ima precizan sistem bodovanja, serviranja, kretanja i određivanja pobednika.

Od 4. januara 2027. godine badminton ulazi u novu eru. Svetska badminton federacija (BWF) usvojila je sistem 3×15, prema kojem se meč i dalje igra na dva dobijena gema, ali je za osvajanje jednog gema potrebno 15 umesto dosadašnjeg 21 poena.

Promena je značajna za profesionalne igrače, trenere, organizatore turnira i gledaoce. Kraći gemovi mogu povećati značaj svakog poena, promeniti taktičke odluke i uticati na trajanje mečeva.

Ipak, brojanje poena nije jedino pravilo koje treba razumeti. Važno je znati sa koje strane se servira, kada se menja servis, šta predstavlja grešku, kako funkcioniše dubl i kada se menjaju strane terena.

U ovom vodiču detaljno objašnjavamo pravila badmintona u 2026. godini, prelazak na sistem 3×15 od 2027, bodovanje pri rezultatu 14:14, servis u singlu i dublu, dimenzije terena, prekršaje i osnovne taktičke principe.

Badminton: osnovna pravila i najvažnije informacije

Badminton se igra između dva protivnika u pojedinačnoj konkurenciji ili dva para u konkurenciji dublova.

Za razliku od tenisa, koristi se pernata ili sintetička loptica, koja se često naziva šatl (shuttlecock).

Cilj je osvojiti nadigravanje pravilnim udarcem preko mreže, tako da protivnik ne može da vrati lopticu u dozvoljeni deo terena.

Karakteristika	Pravilo od 4. januara 2027.
Organizacija	Badminton World Federation (BWF)
Format meča	Na dva dobijena gema
Maksimalno gemova	3
Poena za gem	Najmanje 15
Izjednačenje 14:14	Potrebna dva poena prednosti
Maksimalan rezultat gema	21:20
Poen posle svakog nadigravanja	Da
Kratak odmor tokom gema	Kada vodeća strana dostigne 8 poena
Pauza između gemova	Do 120 sekundi
Promena strana u trećem gemu	Na 8 poena
Singl	Jedan protiv jednog
Dubl	Dva protiv dva
Dužina terena	13,40 m
Širina terena za singl	5,18 m
Širina terena za dubl	6,10 m

Najvažnije je razumeti da novi sistem ne ukida osnovnu strukturu meča. I dalje se igra do dve pobede u gemovima.

Menja se broj poena potreban za osvajanje gema, kao i trenutak kratkog odmora i promene strana u odlučujućem gemu.

Zvaničnu odluku o promeni bodovanja objavila je Svetska badminton federacija.

Šta se menja u badmintonu od 2027. godine?

BWF je 25. aprila 2026. godine, tokom godišnje skupštine održane u Danskoj, odobrio novi sistem bodovanja 3×15.

Promena stupa na snagu 4. januara 2027. godine.

Do tog datuma standardni međunarodni format ostaje 3×21, osim na događajima za koje je posebno odobrena ranija primena novog sistema.

Poređenje pravila 2026. i 2027.

Pravilo	Sistem 2026: 3×21	Sistem 2027: 3×15
Poena za gem	21	15
Gemova za pobedu	2	2
Dva poena prednosti od	20:20	14:14
Maksimalan rezultat	30:29	21:20
Kratka pauza	Na 11 poena	Na 8 poena
Promena strana u trećem gemu	Na 11 poena	Na 8 poena
Pauza između gemova	Do 120 sekundi	Do 120 sekundi
Poen za svako nadigravanje	Da	Da
Pravilo desne i leve servisne zone	Bez promene	Bez promene

Ova tabela pokazuje da novi sistem ne menja svaki element badmintona.

Servisne zone, osnovni način osvajanja poena i broj gemova potrebnih za pobedu ostaju isti.

Najveća razlika odnosi se na kraće gemove.

Zašto je BWF odlučio da skrati gemove?

Prema obrazloženju federacije, promena ima nekoliko ciljeva.

Pre svega, očekuje se da mečevi u proseku traju kraće i da njihovo trajanje bude lakše predvideti.

To može pomoći organizatorima turnira da preciznije planiraju raspored.

Drugi cilj je smanjenje fizičkog opterećenja profesionalnih igrača, naročito tokom takmičenja u kojima moraju da odigraju više mečeva.

Treći cilj odnosi se na atraktivnost nadigravanja. Kada se gem igra do 15 poena, važni trenuci mogu nastupiti ranije nego u sistemu do 21.

Ipak, kraći format sam po sebi ne garantuje manje povreda, veće interesovanje publike ili bolji kvalitet igre. Ti efekti zavisiće od stvarne primene novog sistema.

Više o razlozima promene može se pročitati u saopštenju Badminton Europe o novom sistemu 3×15.

Kako funkcioniše novi sistem bodovanja 3×15?

Novi sistem zasniva se na tri osnovna pravila.

Prvo, meč se igra na dva dobijena gema.

Drugo, gem se standardno osvaja kada igrač ili par dostigne 15 poena.

Treće, ako rezultat postane 14:14, potrebno je ostvariti prednost od dva poena, ali postoji maksimalna granica od 21 poena.

Primer meča završenog rezultatom 2:0

Zamislimo da igrač A pobedi igrača B sledećim rezultatima:

Prvi gem: 15:10.
Drugi gem: 15:12.

Konačni rezultat je 2:0 za igrača A.

Treći gem se ne igra jer je jedan igrač već osvojio dva gema.

Primer meča završenog rezultatom 2:1

Igrač A i igrač B ostvarili su sledeće rezultate:

Gem	Igrač A	Igrač B
Prvi	15	11
Drugi	12	15
Treći	15	9

Igrač A pobedio je rezultatom 2:1.

Ukupno su odigrana tri gema.

Da li se poen dobija samo na sopstveni servis?

Ne.

U badmintonu se koristi sistem rally point, što znači da svako završeno nadigravanje donosi poen jednoj strani.

Nije važno ko je servirao na početku poena.

Ako igrač koji prima servis osvoji nadigravanje, dobija poen i pravo sledećeg servisa.

Ovaj princip ostaje nepromenjen od 2027. godine.

Šta se dešava kada je rezultat 14:14?

Rezultat 14:14 predstavlja jednu od najvažnijih situacija u novom sistemu.

Kada oba igrača osvoje po 14 poena, za završetak gema potrebna je prednost od najmanje dva poena.

Zbog toga rezultat 15:14 nije dovoljan za pobedu.

Primer produžetka gema

Rezultat	Da li je gem završen?
15:13	Da
15:14	Ne
16:14	Da
16:15	Ne
17:15	Da
18:17	Ne
19:17	Da
20:19	Ne
20:20	Ne
21:20	Da

Ovaj sistem omogućava produžetak neizvesnog gema, ali sprečava da on traje neograničeno.

Zašto se pri rezultatu 20:20 igra samo još jedan poen?

BWF je postavio maksimalnu granicu od 21 poena.

Ako oba protivnika stignu do rezultata 20:20, naredno nadigravanje odlučuje pobednika gema.

Tada nije potrebna razlika od dva poena.

Pobednik osvaja gem rezultatom 21:20.

To je najviši mogući rezultat pojedinačnog gema u novom standardnom sistemu.

Da li je to isto što i taj-brejk u tenisu?

Postoji sličnost u tome što oba sporta imaju posebna pravila za završetak izjednačenog dela meča.

Međutim, badminton ne koristi zaseban taj-brejk sa posebnim načinom bodovanja kao tenis.

U badmintonu se jednostavno nastavlja isti gem dok jedan protivnik ne ispuni propisani uslov.

Za razumevanje razlike možete pročitati naš vodič Pravila tenisa: gem, set i meč.

Kako se osvajaju poeni u badmintonu?

Poen se osvaja kada protivnik ne uspe pravilno da vrati lopticu ili napravi prekršaj.

Nadigravanje počinje servisom i traje dok se loptica ne zaustavi ili sudija ne donese odgovarajuću odluku.

Kada igrač dobija poen?

Najčešće situacije su:

Loptica pada na protivnički deo terena unutar dozvoljenih granica.
Protivnik šalje lopticu izvan terena.
Protivnik ne uspeva da prebaci lopticu preko mreže.
Protivnik dodirne mrežu telom ili reketom tokom igre na način koji predstavlja prekršaj.
Igrač ili par napravi nedozvoljeni kontakt sa lopticom.
Protivnik napravi servisnu grešku.

Da li se linija računa kao deo terena?

Da.

Ako loptica dodirne odgovarajuću graničnu liniju, smatra se da je pala u teren.

Važno je, međutim, znati koja linija važi za singl, dubl ili određenu servisnu situaciju.

Da li je dozvoljeno da loptica dodirne mrežu?

Da, pod određenim uslovima.

Ako loptica tokom pravilnog udarca dodirne mrežu, pređe na protivničku stranu i padne u dozvoljeni deo terena, nadigravanje može biti nastavljeno ili poen pravilno završen.

Samo dodirivanje mreže od strane loptice nije automatski prekršaj.

Pravila servisa u badmintonu

Servis je udarac kojim započinje svako nadigravanje.

Za razliku od tenisa, gde se loptica udara nakon bacanja uvis, badminton koristi posebnu tehniku serviranja.

Servis mora biti izveden iz odgovarajuće servisne zone, dijagonalno prema protivniku.

Sa koje strane se servira?

Strana serviranja zavisi od trenutnog broja poena igrača ili para koji servira.

Pravilo je jednostavno:

Kada strana koja servira ima paran broj poena, servis se izvodi iz desne servisne zone.
Kada ima neparan broj poena, servis se izvodi iz leve servisne zone.

Nula se smatra parnim brojem.

Zato početni servis pri rezultatu 0:0 dolazi iz desne servisne zone.

Primer pravilnog redosleda servisa

Broj poena strane koja servira	Servisna zona
0	Desna
1	Leva
2	Desna
3	Leva
4	Desna
5	Leva
6	Desna
7	Leva
8	Desna

Ovo pravilo ostaje nepromenjeno nakon prelaska na sistem 3×15.

Koliko visoko sme da bude loptica pri servisu?

Prema standardnom BWF pravilu za profesionalna takmičenja, cela loptica mora se nalaziti ispod visine od 1,15 metara od površine terena u trenutku kontakta sa reketom.

Ovo pravilo nije isto što i pojednostavljeno objašnjenje da servis mora biti izveden ispod struka.

Na određenim rekreativnim ili posebnim takmičenjima mogu se koristiti alternativna pravila, ako su zvanično odobrena.

Za međunarodna takmičenja potrebno je poštovati odgovarajući pravilnik BWF.

Da li se loptica sme zavrteti prilikom puštanja?

Nije dozvoljeno namerno dodavati rotaciju loptici prilikom njenog ispuštanja iz ruke za servis na način zabranjen pravilima.

BWF je 2025. godine trajno zabranio takozvani spin serve, odnosno tehniku koja je koristila nedozvoljeno nametanje rotacije pri puštanju loptice.

To ne znači da loptica tokom leta ne sme prirodno da rotira.

Ograničenje se odnosi na način izvođenja servisa prema pravilniku.

Šta još mora biti ispunjeno za pravilan servis?

Server i primalac moraju se nalaziti u dijagonalno suprotnim servisnim zonama, bez dodirivanja njihovih graničnih linija stopalima u trenutku na koji se pravilo odnosi.

Oba igrača moraju poštovati pravila položaja stopala i početka servisa.

Kada server započne propisano kretanje reketa unapred, taj pokret mora se nastaviti na dozvoljen način.

Servis se ne sme koristiti za nedozvoljeno odlaganje igre.

Zvanična pravila dostupna su u odeljku BWF Statutes — Laws of Badminton.

Kako funkcioniše servis u singlu?

Singl predstavlja pojedinačni meč između dva igrača.

Pravila serviranja jednostavnija su nego u dublu jer svaki igrač sam pokriva svoju polovinu terena.

Ko servira na početku?

Pre početka meča obavlja se žreb.

Strana koja dobije žreb može izabrati servis ili prijem, odnosno odgovarajuću stranu terena prema pravilima.

Nakon izbora određuje se početni raspored.

Šta se dešava kada server osvoji poen?

Ako server pobedi u nadigravanju, osvaja poen i nastavlja da servira.

Menja servisnu zonu prema novom broju svojih poena.

Na primer:

Pri rezultatu 0:0 igrač A servira sa desne strane.

Osvaja poen i vodi 1:0.

Sledeći servis izvodi sa leve strane.

Ako ponovo osvoji poen, rezultat postaje 2:0 i sledeći servis dolazi sa desne strane.

Šta ako poen osvoji primalac servisa?

Primalac dobija poen i pravo na servis.

Položaj iz kojeg će servirati zavisi od njegovog sopstvenog rezultata.

Zato nije dovoljno gledati samo ukupan rezultat; potrebno je znati koliko poena ima strana koja servira.

Kako funkcioniše servis u dublu?

Dubl se igra između dva para, odnosno po dva igrača sa svake strane mreže.

Osnovno pravilo parnog i neparnog rezultata ostaje isto.

Međutim, važan je i redosled igrača.

Kako počinje servis u dublu?

Pri rezultatu 0:0 početni server servira iz desne servisne zone, a prima igrač koji stoji u dijagonalno suprotnoj zoni.

Ako par koji servira osvoji poen, isti igrač nastavlja sa servisom, ali iz druge servisne zone.

Kada partneri menjaju servisne zone?

Par koji servira menja međusobne servisne pozicije kada osvaja poen na sopstveni servis.

Kada par koji prima servis osvoji nadigravanje, dobija poen i pravo na servis, ali igrači ne menjaju međusobne servisne pozicije samo zbog tog osvojenog poena.

To je jedna od najvažnijih razlika u praćenju redosleda serviranja.

Primer igre parova

Zamislimo par A sa igračima A1 i A2.

Igrač A1 počinje servis pri rezultatu 0:0 iz desne zone.

Par A osvaja poen.

Rezultat je 1:0 i A1 sada servira iz leve zone.

Par A ponovo osvaja poen.

Rezultat je 2:0 i A1 servira iz desne zone.

Zatim par B osvoji nadigravanje.

Par B dobija poen i pravo na servis. Servira odgovarajući igrač para B iz zone koja odgovara njihovom trenutnom broju poena.

Redosled se dalje nastavlja prema pravilima.

Koja je najčešća greška početnika u dublu?

Česta greška je pretpostavka da partneri moraju zameniti strane svaki put kada njihov par osvoji poen.

To nije tačno.

Promena međusobnih servisnih zona zavisi od toga da li je par osvojio poen dok je servirao.

Detaljna pravila nalaze se u odeljku o dublu zvaničnog BWF pravilnika.

Kolike su dimenzije badmintonskog terena?

Standardni teren ima dužinu od 13,40 metara.

Širina se razlikuje u zavisnosti od toga da li se igra singl ili dubl.

Dimenzije za singl

Teren za singl širok je 5,18 metara.

Bočne granice su uže nego u dublu.

To znači da loptica može pasti unutar širine terena za dubl, a istovremeno biti izvan dozvoljene širine za singl.

Dimenzije za dubl

Teren za dubl širok je 6,10 metara.

U toku nadigravanja koristi se veća širina terena.

Međutim, servisni prostor u dublu ima posebno zadnje ograničenje.

Zato prilikom serviranja ne važe potpuno iste zadnje granice kao tokom samog nadigravanja.

Visina mreže

Mreža je postavljena na visini od 1,55 metara kod stubova.

U sredini terena visina iznosi približno 1,524 metra.

Dimenzija	Vrednost
Dužina terena	13,40 m
Širina singla	5,18 m
Širina dubla	6,10 m
Visina mreže kod stubova	1,55 m
Visina mreže u sredini	1,524 m

Kako linije utiču na servis?

U singlu se koristi uža širina, ali duži servisni prostor.

U dublu je servisna zona šira, ali njena zadnja granica nalazi se bliže mreži od krajnje linije terena.

Ovo pravilo posebno je važno kada igrač izvodi visok ili dug servis.

Nepravilno izabrana dubina može dovesti do gubitka poena čak i ako loptica padne unutar spoljašnjih granica kompletnog terena.

Kada se menjaju strane terena?

Promena strana služi očuvanju jednakih takmičarskih uslova.

Na položaj igrača mogu uticati osvetljenje, strujanje vazduha i druge karakteristike dvorane.

Promena nakon prvog gema

Igrači menjaju strane po završetku prvog gema.

Promena nakon drugog gema

Ako rezultat postane 1:1 i potrebno je igrati treći gem, strane se menjaju nakon drugog gema.

Promena tokom trećeg gema

Od 2027. godine igrači menjaju strane kada jedna strana prvi put dostigne osam poena u odlučujućem gemu.

Ranije se to događalo na 11 poena.

Promena je direktno povezana sa skraćivanjem gema sa 21 na 15 poena.

Šta ako sudija zaboravi promenu strana?

Ako promena nije izvršena u propisanom trenutku, potrebno je ispraviti raspored čim se greška primeti i loptica nije u igri.

Prethodno osvojeni poeni ostaju na snazi.

Koliko traju pauze u badmintonu?

Novi sistem menja trenutak jednog kratkog odmora, ali ne i osnovnu dužinu pauza.

Pauza pri osam poena

Kada vodeća strana prvi put dostigne osam poena u gemu, dozvoljen je odmor do 60 sekundi.

Prema starom sistemu, taj odmor bio je na 11 poena.

Pauza između gemova

Između prvog i drugog, kao i između drugog i trećeg gema, dozvoljena je pauza do 120 sekundi.

Može li igrač tražiti pauzu bilo kada?

Ne po sopstvenom neograničenom izboru.

Pauze se koriste prema pravilima, a sudija kontroliše dozvoljene prekide i ponašanje igrača.

Izuzeci mogu postojati kod povreda i drugih posebnih situacija, u skladu sa odgovarajućom procedurom.

Najčešći prekršaji u badmintonu

Za razumevanje badmintona važno je razlikovati pravilno nadigravanje od situacija koje automatski donose poen protivniku.

Servis u pogrešnu zonu

Servis mora biti usmeren dijagonalno, u odgovarajuću servisnu zonu.

Ako loptica padne izvan dozvoljenog servisnog prostora, dosuđuje se greška.

Dodirivanje mreže

Igrač ne sme tokom igre nedozvoljeno dodirivati mrežu ili njene nosače reketom, telom ili odećom.

Takav kontakt može doneti poen protivniku.

Loptica pada izvan terena

Ako loptica padne izvan odgovarajućih granica, poen osvaja protivnik igrača koji je izveo poslednji udarac.

Nedozvoljeni višestruki kontakt

Badminton ima ograničenja u vezi sa načinom udaranja loptice.

Igrač ili par ne sme je odigravati na način koji predstavlja nedozvoljeni dvostruki ili uzastopni kontakt prema pravilniku.

Ometanje protivnika

Igrač ne sme namerno ometati protivnika nedozvoljenim ponašanjem ili radnjama.

To uključuje određene situacije ometanja zamaha i druge prekršaje predviđene pravilima.

Pogrešan servis

Nepravilna visina kontakta, nedozvoljen položaj stopala ili neodgovarajuća procedura mogu dovesti do servisne greške.

Da li se svaka sporna situacija završava poenom?

Ne.

Postoje i situacije u kojima sudija dosuđuje let, odnosno ponavljanje nadigravanja.

To može nastati kada se igra prekine zbog okolnosti predviđenih pravilima, bez dodeljivanja poena jednoj strani.

Važno je da se pojam let ne poistovećuje sa svakim servisom koji dodirne mrežu.

Kako novi sistem 3×15 može uticati na taktiku?

Promena bodovanja ne menja osnovne tehničke elemente badmintona, ali može promeniti značaj pojedinih taktičkih odluka.

Veći značaj početka gema

U sistemu do 21 poena igrač ima relativno više prostora da nadoknadi loš početak.

U gemu do 15 poena raniji zaostatak može postati značajniji jer preostaje manje poena za preokret.

Na primer, rezultat 8:3 ostavlja drugačiji odnos preostalih prilika u gemu do 15 nego u gemu do 21.

Ipak, to ne znači da je preokret nemoguć.

Upravljanje rizikom

Igrač može odlučiti da smanji broj nepotrebnih grešaka, posebno u završnici.

Sa druge strane, agresivan pristup može omogućiti brže osvajanje poena.

Nije moguće unapred tvrditi koja će taktika biti uspešnija za sve igrače.

To zavisi od stila, kvaliteta protivnika i konkretne situacije.

Značaj servisa

Servis ostaje početak svakog nadigravanja.

Kod kraćih gemova pojedinačna servisna greška može imati veći relativni značaj za konačan rezultat.

Posebno je važno da igrač poznaje pravilnu servisnu zonu i izbegava nepotrebne prekršaje.

Fizička priprema

BWF očekuje da kraći format može smanjiti prosečno trajanje određenih mečeva.

Međutim, fizički zahtevna nadigravanja i dalje ostaju deo badmintona.

Meč sa tri izuzetno neizvesna gema može trajati duže od jednostranog susreta, čak i kada se koristi novi sistem.

Mentalna koncentracija

Pri rezultatu 14:14 svaki naredni poen može postati veoma važan.

Igrač mora pravilno proceniti kada da napadne, a kada da odigra sigurnije.

Zato novi format ne uklanja značaj mentalne pripreme, već može promeniti raspored najvažnijih trenutaka.

Da li se nova pravila primenjuju na svim turnirima?

Osnovni međunarodni sistem 3×15 stupa na snagu 4. januara 2027. godine.

To predstavlja zvaničnu promenu pravila BWF.

Međutim, potrebno je razlikovati opšti međunarodni pravilnik od posebnih nacionalnih takmičenja i alternativnih formata koji mogu biti dozvoljeni prema odgovarajućim propozicijama.

Šta je sa nacionalnim ligama?

Nacionalne federacije mogu imati posebne prelazne rasporede i pravila.

Na primer, određene federacije odlučile su da novi sistem počnu da primenjuju tokom 2026. godine kako bi pripremile igrače i organizatore.

To ne znači da je promena istog dana stupila na snagu na svakom turniru u svetu.

Da li će Olimpijske igre koristiti 3×15?

Novi format planiran je za međunarodni ciklus koji uključuje Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine.

Ipak, detaljne propozicije olimpijskog turnira potrebno je proveriti u zvaničnoj dokumentaciji nadležnih organizacija.

Koja takmičenja postoje u profesionalnom badmintonu?

Profesionalni badminton obuhvata pojedinačne, parovne i ekipne discipline.

Najvažnije konkurencije su:

Konkurencija	Učesnici
Muški singl	Jedan muškarac protiv drugog
Ženski singl	Jedna žena protiv druge
Muški dubl	Dva muškarca protiv dva
Ženski dubl	Dve žene protiv dve
Mešoviti dubl	Muško-ženski par protiv drugog para

BWF World Tour

BWF World Tour predstavlja međunarodni sistem profesionalnih turnira različitog ranga.

Među najvažnijim kategorijama su Super 1000, Super 750, Super 500 i Super 300, uz odgovarajuće turnire nižeg ranga i završno takmičenje.

Na tim turnirima nastupaju brojni vodeći svetski igrači.

Svetsko prvenstvo

Svetsko prvenstvo u badmintonu predstavlja jedno od najprestižnijih međunarodnih takmičenja u pojedinačnim i parovnim disciplinama.

Ekipna prvenstva

Posebno mesto zauzimaju Thomas Cup, Uber Cup i Sudirman Cup.

Oni predstavljaju međunarodna ekipna takmičenja sa drugačijim načinom određivanja ukupnog pobednika.

Važno je razlikovati rezultat jednog pojedinačnog meča od ishoda celokupnog ekipnog susreta.

Evropska prvenstva

Evropska takmičenja organizuju se pod okriljem Badminton Europe.

Obuhvataju pojedinačne i ekipne discipline, kao i prvenstva za različite uzrasne kategorije.

Detaljnije informacije o turnirima i međunarodnim rang-listama dostupne su na zvaničnim stranicama BWF i Badminton Europe.

Badminton i sportsko klađenje: šta se menja 2027?

Za punoletne korisnike koji prate sportske kvote, promena bodovanja ima značaj i za tumačenje određenih tržišta.

Međutim, nova pravila sama po sebi ne omogućavaju pouzdano predviđanje rezultata.

Posebno je važno razlikovati pobednika meča, tačan rezultat u gemovima i ukupan broj poena.

Pobednik meča

Ovo tržište odnosi se na igrača ili par koji pobedi u celom susretu.

Format 3×15 i dalje daje iste moguće konačne rezultate u gemovima: 2:0 ili 2:1 za pobednika.

Tačan rezultat

Mogući rezultati uključuju:

2:0 za prvog igrača.
2:1 za prvog igrača.
0:2 za prvog igrača.
1:2 za prvog igrača.

To se ne menja prelaskom na 15 poena.

Ukupan broj poena

Ovo tržište zahteva poseban oprez.

Zamislimo novi meč odigran u dva gema:

Gem	Igrač A	Igrač B
Prvi	15	11
Drugi	15	13

Ukupan broj poena iznosi:

15 + 11 + 15 + 13 = 54 poena.

U starom sistemu do 21 poena ukupan broj poena mogao je biti znatno drugačiji, čak i pri relativno sličnom odnosu snaga.

Zato statistiku ukupnih poena iz 2026. ne treba direktno prenositi na tržišta iz 2027. bez prilagođavanja novom formatu.

Hendikep u poenima

Hendikep predstavlja dodavanje ili oduzimanje određenog broja poena za potrebe obračuna opklade.

Kod novog sistema granice mogu biti drugačije jer su gemovi kraći.

Međutim, stvarne ponuđene vrednosti određuje operater, a ne pravilo BWF.

Klađenje tokom meča

Kraći gemovi mogu promeniti način na koji se tumače rezultati tokom igre.

Zaostatak od pet poena ima drugačiji kontekst u gemu do 15 nego u gemu do 21.

Ipak, on ne garantuje poraz igrača koji zaostaje.

Pri analizi je potrebno uzeti u obzir i servis, formu, prethodna nadigravanja i kvalitet protivnika.

Najčešće postavljana pitanja o pravilima badmintona

Koliko poena se igra badminton od 2027?

Standardni gem igra se do najmanje 15 poena, uz pravila o prednosti od dva poena i maksimalnoj granici od 21 poena.

Kada počinju nova pravila 3×15?

Od 4. januara 2027. godine prema odluci BWF.

Koliko gemova je potrebno za pobedu?

Dva. Meč se igra na dva dobijena gema.

Šta se dešava pri rezultatu 14:14?

Igra se nastavlja dok jedna strana ne ostvari dva poena prednosti ili se ne dostigne ograničenje koje važi pri rezultatu 20:20.

Može li gem da se završi 15:14?

Ne. Razlika iznosi samo jedan poen.

Koji je maksimalan rezultat gema?

21:20.

Šta se dešava pri rezultatu 20:20?

Naredni poen odlučuje pobednika gema.

Da li se poen osvaja samo na sopstveni servis?

Ne. Svako nadigravanje donosi poen jednoj strani.

Kada se servira sa desne strane?

Kada strana koja servira ima paran broj poena, uključujući nulu.

Kada se servira sa leve strane?

Kada strana koja servira ima neparan broj poena.

Koliko visoko sme biti loptica pri servisu?

Prema standardnom BWF pravilu, cela loptica mora biti ispod 1,15 metara od površine terena u trenutku kontakta sa reketom.

Da li je spin serve dozvoljen?

Nedozvoljena tehnika namernog dodavanja rotacije pri puštanju loptice za servis zabranjena je prema BWF pravilima.

Kada je pauza tokom gema?

Kada vodeća strana prvi put dostigne osam poena.

Koliko traje pauza između gemova?

Najviše 120 sekundi.

Kada se menjaju strane u trećem gemu?

Kada jedna strana prvi put dostigne osam poena.

Koliko igrača učestvuje u dublu?

Četiri, odnosno po dva igrača u svakom paru.

Da li singl i dubl koriste potpuno iste granice terena?

Ne. Dubl koristi širu površinu, a servisna zona ima i drugačiju zadnju granicu.

Da li se nova pravila odnose i na amaterski badminton?

Zvanični međunarodni sistem se menja, ali organizatori lokalnih i rekreativnih takmičenja mogu koristiti odgovarajuće dozvoljene alternativne formate.

Da li će mečevi od 2027. uvek biti kraći?

Ne nužno. Očekuje se smanjenje prosečnog trajanja, ali neizvesni gemovi i duga nadigravanja mogu značajno produžiti meč.

Ko određuje pravila badmintona?

Svetska badminton federacija, BWF.

Zaključak

Badminton od 2027. godine prelazi na novi sistem bodovanja 3×15, čime se menja jedan od najvažnijih elemenata savremenog takmičenja.

Umesto dosadašnjeg sistema do 21 poena, standardni gem igraće se do najmanje 15 poena.

Pri rezultatu 14:14 biće potrebna prednost od dva poena, dok pri 20:20 naredno nadigravanje odlučuje pobednika.

Promena obuhvata i trenutak odmora tokom gema, koji se pomera na osam poena, kao i promenu strana tokom odlučujućeg gema.

Međutim, osnovna pravila servisa, raspored servisnih zona i način dodeljivanja poena ostaju isti.

Za početnike je posebno važno da nauče razliku između singla i dubla, pravilno serviranje sa desne i leve strane i najčešće situacije u kojima se gubi poen.

Za profesionalne igrače novi sistem predstavlja dodatni taktički izazov i zahteva prilagođavanje načina pripreme.

Za sve koji žele bolje da upoznaju badminton i druge sportove, dodatni edukativni materijali dostupni su u bazi znanja Top-Kladionice.me.

Više sportskih vodiča, analiza i aktuelnih partnerskih ponuda pronađite na Top-Kladionice.me.

Zvanični izvori i datum provere

Za proveru novog sistema bodovanja, pravila servisa, dimenzija terena i međunarodnih takmičenja korišćeni su:

BWF — Members Approve 3×15 Scoring System — odluka od 25. aprila 2026. godine.
BWF — Key Changes Under the 3×15 Scoring System — izmene bodovanja, odmora i promene strana.
BWF Statutes — Laws of Badminton — osnovna pravila igre, servisa, terena i prekršaja.
Badminton Europe — New Scoring System 3×15 — potvrda datuma stupanja na snagu.

Datum provere: 23.10.2026.

Važna napomena: sistem 3×15 zvanično je usvojen, ali počinje da važi od 4. januara 2027. godine na međunarodnom nivou, uz mogućnost ranije primene u određenim nacionalnim takmičenjima.