KK Crvena zvezda: istorija, titule i Evroliga

Košarkaški klub Crvena zvezda jedan je od najtrofejnijih klubova u istoriji srpske i jugoslovenske košarke. Osnovan je 4. marta 1945. godine u Beogradu, a tokom osam decenija osvojio je 24 titule državnog prvaka, 15 nacionalnih kupova, sedam titula ABA lige i evropski Kup pobednika kupova 1974. godine. Klub je posebno poznat po deset uzastopnih šampionskih titula u prvim posleratnim godinama, velikom rivalstvu sa Partizanom i nastupima u Evroligi.

Crveno-beli su evropski trofej osvojili 2. aprila 1974. godine u italijanskim Udinama, pobedivši čehoslovački Spartak Zbrojovku iz Brna rezultatom 86:75. To je jedan od najznačajnijih trenutaka u klupskoj istoriji, ali ga treba pravilno razlikovati od titule prvaka Evrope u najvišem klupskom takmičenju, koju Crvena zvezda nije osvojila.

Istoriju kluba obeležile su brojne poznate ličnosti. Nebojša Popović predvodio je prvu šampionsku generaciju, Zoran Slavnić i Dragan Kapičić bili su važni igrači sedamdesetih godina, dok je Dejan Radonjić kao trener imao presudnu ulogu u modernoj eri regionalne dominacije.

Tokom poslednjih decenija Crvena zvezda izgradila je kontinuitet nastupa protiv vodećih evropskih klubova. Najznačajniji rezultat u modernoj Evroligi ostvarila je u sezoni 2015/16, kada je stigla do četvrtfinala. Klub je nastavio da se takmiči u evropskoj eliti i u sezoni 2026/27.

U ovom vodiču predstavljamo istoriju KK Crvena zvezda, nacionalne i međunarodne trofeje, pobedu iz 1974, najpoznatije igrače i trenere, rezultate ABA lige, nastupe u Evroligi, rivalstvo sa Partizanom i razvoj kluba do oktobra 2026. godine.

KK Crvena zvezda: osnovne informacije

Podatak	Informacija
Puno ime	Košarkaški klub Crvena zvezda
Takmičarski naziv 2026/27	Crvena zvezda Meridianbet
Datum osnivanja	4. mart 1945.
Grad	Beograd, Srbija
Klupske boje	Crvena i bela
Nadimak	Crveno-beli
Navijačka grupa	Delije
Titule državnog prvaka	24
Nacionalni kupovi	15
Titule ABA lige	7
Superkup ABA lige	1
Evropski Kup pobednika kupova	1, 1974.
Najbolji rezultat u modernoj Evroligi	Četvrtfinale 2015/16
Glavni trener na početku 2026/27	Ibon Navaro
Takmičenja 2026/27	Evroliga i ABA liga
Zvanični sajt	kkcrvenazvezda.rs

Brojevi osvojenih trofeja odgovaraju zvaničnoj klupskoj evidenciji proveravanoj u oktobru 2026.

Nacionalna prvenstva obuhvataju različite istorijske državne sisteme, pa nisu sve titule osvojene u prvenstvu samostalne Srbije.

Takođe, evropski Kup pobednika kupova ne treba poistovećivati sa Kupom evropskih šampiona ili današnjom Evroligom.

Za aktuelnu statistiku i istorijski pregled koristite zvaničnu stranicu KK Crvena zvezda.

Kada je osnovan KK Crvena zvezda?

Crvena zvezda osnovana je 4. marta 1945. godine, u završnom periodu Drugog svetskog rata.

Košarkaški klub nastao je kao deo šireg sportskog društva koje je razvijalo više sportskih disciplina.

Prvi period rada bio je povezan sa košarkaškim terenima na Kalemegdanu, jednom od najpoznatijih mesta u istoriji beogradske košarke.

Počeci na Kalemegdanu

Košarka je u tadašnjoj Jugoslaviji bila znatno manje razvijena nego danas.

Klubovi nisu raspolagali modernim dvoranama, profesionalnim uslovima treninga ili opremom kakva se koristi u savremenom sportu.

Prve generacije morale su da razvijaju sport u ograničenim infrastrukturnim uslovima.

Upravo iz takvog okruženja nastala je jedna od najuspešnijih ekipa ranog perioda jugoslovenske košarke.

Nebojša Popović i stvaranje šampionske ekipe

Nebojša Popović predstavlja jednu od ključnih ličnosti u osnivanju i razvoju košarkaškog kluba.

Bio je igrač, trener i važan organizator sporta.

Njegov rad doprineo je stvaranju ekipe koja je počela da dominira državnim prvenstvom.

Među poznatim igračima prve generacije bili su Aleksandar Gec, Srđa Kalember, Tulio Roklicer i Ladislav Demšar.

Ova imena zauzimaju posebno mesto u istorijatu kluba.

Deset uzastopnih šampionskih titula: 1946–1955.

Jedan od najznačajnijih rekorda Crvene zvezde ostvaren je neposredno nakon osnivanja.

Klub je osvojio deset uzastopnih nacionalnih prvenstava, od 1946. do 1955. godine.

Pregled prvog šampionskog niza

Godina	Rezultat
1946	Prvak države
1947	Prvak države
1948	Prvak države
1949	Prvak države
1950	Prvak države
1951	Prvak države
1952	Prvak države
1953	Prvak države
1954	Prvak države
1955	Prvak države

Ovaj niz predstavlja jedan od temelja sportskog identiteta kluba.

Zašto je deset uzastopnih titula značajno?

Dug šampionski niz zahteva kontinuitet kvalitetnih igrača, trenerskog rada i rezultata.

Crvena zvezda nije osvojila samo jedan izuzetno uspešan turnir.

Dominirala je državnim prvenstvom tokom čitave decenije.

Međutim, istorijske uspehe potrebno je tumačiti u kontekstu tog perioda.

Format prvenstva, profesionalizacija sporta, broj klubova i uslovi takmičenja razlikovali su se od savremenog sistema.

Zbog toga jednostavno poređenje rezultata iz četrdesetih godina sa današnjom Evroligom ne daje potpunu sliku.

Šta se dogodilo nakon prvog zlatnog perioda?

Konkurencija u jugoslovenskoj košarci postepeno je rasla.

Razvijali su se i drugi značajni klubovi.

Crvena zvezda je nastavila da igra važnu ulogu, ali više nije imala istu neprekidnu dominaciju.

Naredni veliki istorijski period nastupio je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina.

Generacija sedamdesetih: Slavnić, Kapičić i evropski uspeh

Sedamdesete godine predstavljaju jedan od najznačajnijih perioda Crvene zvezde.

Ekipa je imala nekoliko kvalitetnih generacija, ostvarivala uspehe u prvenstvu Jugoslavije i napredovala u evropskim takmičenjima.

Posebno su se isticali Zoran Slavnić i Dragan Kapičić.

Zoran Slavnić

Zoran Slavnić, poznat pod nadimkom Moka, bio je jedan od najprepoznatljivijih plejmejkera jugoslovenske košarke.

Njegov stil odlikovali su kreativnost, organizacija napada i sposobnost da pronađe saigrače u povoljnim pozicijama.

U Crvenoj zvezdi imao je važnu ulogu u izgradnji napadačke igre.

Dragan Kapičić

Dragan Kapičić bio je jedan od ključnih igrača uspešne generacije.

Poznat je po kvalitetnom napadačkom učinku, šutu i doprinosu evropskim rezultatima kluba.

Njegovo ime posebno je povezano sa osvajanjem Kupa pobednika kupova 1974.

Vladimir Cvetković

Vladimir Cvetković bio je jedna od važnih ličnosti istorije kluba.

Ostavio je značajan trag kao košarkaš, a kasnije i kroz organizacioni rad.

Prvenstvo Jugoslavije 1971/72

Crvena zvezda osvojila je nacionalni naslov 1972. godine.

U završnici prvenstva bila je u izuzetno zahtevnom nadmetanju sa Jugoplastikom.

Odluka o šampionu pala je u dodatnom meču.

Crveno-beli su pobedili 75:70 nakon produžetka.

Bio je to njihov 12. nacionalni šampionski trofej.

Ovaj uspeh predstavljao je važnu potvrdu kvaliteta generacije koja će uskoro osvojiti međunarodni trofej.

Evropski Kup pobednika kupova 1974: najveći međunarodni trofej

Najveći evropski trofej Crvene zvezde osvojen je 2. aprila 1974. godine.

U finalu Kupa pobednika kupova crveno-beli su pobedili Spartak Zbrojovku iz Brna rezultatom 86:75.

Utakmica je odigrana u italijanskom gradu Udine.

Osnovni podaci o finalu

Podatak	Informacija
Takmičenje	Kup evropskih pobednika kupova
Sezona	1973/74
Datum finala	02.04.1974.
Mesto	Udine, Italija
Protivnici	Crvena zvezda – Spartak Zbrojovka Brno
Rezultat	86:75
Pobednik	Crvena zvezda
Značaj	Prvi evropski trofej kluba

Spartak iz Brna predstavljao je tadašnju Čehoslovačku.

Pobeda Crvene zvezde imala je veliki značaj za razvoj klupske košarke u Srbiji.

Kako je Crvena zvezda stigla do finala?

Put do završne utakmice podrazumevao je nastupe protiv više kvalitetnih evropskih klubova.

U takmičenju su učestvovali protivnici iz različitih evropskih država.

Posebno važan bio je polufinalni duel sa španskim Estudijantesom.

Crvena zvezda ostvarila je značajan rezultat protiv ekipe iz Madrida i obezbedila plasman u finale.

Koji igrači su obeležili evropski pohod?

Među najpoznatijim igračima tog perioda bili su Zoran Slavnić i Dragan Kapičić.

Njihov učinak predstavljao je važan deo napadačke igre ekipe.

Međutim, evropski trofej bio je rezultat rada celog tima, a ne samo dvojice poznatih košarkaša.

Zašto je 1974. istorijska godina?

Osvajanje Kupa pobednika kupova pokazalo je da Crvena zvezda može da savlada kvalitetne međunarodne protivnike i stigne do evropskog trofeja.

Prema zvaničnom klupskom istorijatu, taj uspeh predstavljao je i prvi evropski trofej jednog srpskog košarkaškog kluba.

Ostao je jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji crveno-belih.

Detaljniji pregled nalazi se u zvaničnom članku Dan kojim se ponosi svaki Zvezdaš — 2. april 1974.

Da li je Crvena zvezda osvojila Evroligu?

Crvena zvezda nije osvojila titulu prvaka Evrope u najvišem klupskom košarkaškom takmičenju.

Ovo je važna razlika koja se često pogrešno predstavlja u kratkim istorijskim pregledima.

Klub ima jedan evropski trofej — Kup pobednika kupova iz 1974. godine.

Razlika između Kupa pobednika kupova i Evrolige

Takmičenje	Status	Rezultat Zvezde
Kup pobednika kupova 1974	Posebno evropsko kup-takmičenje	Šampion
Kup evropskih šampiona	Najviši evropski klupski rang tog perioda	Bez titule
Moderna Evroliga	Najviši evropski klupski rang	Bez titule
Evroliga 2015/16	Moderna Evroliga	Četvrtfinale

U istorijskim tekstovima nije dovoljno napisati da je klub „osvojio evropski kup“ bez preciziranja takmičenja.

Različiti evropski turniri imali su različit rang.

Da li je Crvena zvezda igrala finale nekog drugog evropskog kupa?

Da.

Klub je 1972. nastupio u finalu Kupa pobednika kupova, ali je izgubio od Olimpije iz Milana.

U toj utakmici italijanska ekipa pobedila je rezultatom 74:70.

Dve godine kasnije Crvena zvezda je osvojila isto takmičenje.

Kako se razlikuje istorijski i savremeni evropski format?

Evropska klupska košarka tokom decenija prolazila je kroz brojne organizacione promene.

Današnja Evroliga ima drugačiji sistem regularne sezone, doigravanja i završnog turnira.

Zbog toga broj nastupa ili trofeja iz jednog istorijskog takmičenja ne treba automatski poistovećivati sa rezultatima moderne Evrolige.

Za objašnjenje aktuelnog sistema pročitajte Evroliga 2026/27: format, plej-in i plej-of.

KK Crvena zvezda tokom osamdesetih i devedesetih

Posle uspeha sedamdesetih godina, Crvena zvezda nastavila je da razvija košarkaški program.

Osamdesete godine donele su nova poznata imena, ali klub nije imao isti kontinuitet šampionskih titula kao u prvom posleratnom periodu.

Boban Janković

Boban Janković bio je jedan od talentovanih igrača koji su ostavili značajan trag u klubu tokom osamdesetih godina.

Njegova napadačka sposobnost i učinak ostali su upamćeni među navijačima Crvene zvezde.

Zoran Radović

Zoran Radović predstavlja još jednog poznatog igrača iz istorije kluba.

Igrao je važnu ulogu tokom perioda u kojem se ekipa nadmetala sa snažnim jugoslovenskim protivnicima.

Povratak domaćim titulama

Tokom devedesetih godina Crvena zvezda ponovo je osvajala nacionalna prvenstva.

Istovremeno, promene državnih granica, takmičarskog sistema i međunarodnih sportskih okolnosti značajno su uticale na klupsku košarku.

Zato rezultate tog perioda treba posmatrati u širem istorijskom kontekstu.

Zašto istorija nacionalnih titula obuhvata više država?

Crvena zvezda je nastupala u prvenstvima različitih državnih sistema.

Među njima su bila prvenstva Jugoslavije, Savezne Republike Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i samostalne Srbije.

Ukupan broj šampionskih titula objedinjavan je kroz institucionalni kontinuitet kluba.

Međutim, to ne znači da se svih 24 trofeja odnose na današnju Košarkašku ligu Srbije.

Povratak u vrh: razvoj modernog kluba

Tokom poslednje dve decenije Crvena zvezda postepeno je uspostavila kontinuitet nastupa u vodećim domaćim, regionalnim i evropskim takmičenjima.

Za taj razvoj bili su važni organizacija kluba, finansijska stabilizacija, trenerski rad i formiranje konkurentnih sastava.

Jedan od najznačajnijih perioda započeo je dolaskom Dejana Radonjića.

Dejan Radonjić i šampionski period

Radonjić je vodio Crvenu zvezdu u dva trenerska mandata, od 2013. do 2017. i od 2020. do 2022. godine.

Tokom tog perioda ostvario je izuzetne rezultate u ABA ligi i domaćim takmičenjima.

Sa crveno-belima osvojio je:

• Pet titula ABA lige.

• Pet nacionalnih prvenstava.

• Pet nacionalnih kupova.

Ukupno je to 15 trofeja u tri navedene kategorije.

Zašto je Radonjićev rad važan?

Crvena zvezda je pod njegovim vođstvom razvila prepoznatljiv takmičarski stil.

Veliki značaj pridavan je odbrani, disciplini i timskoj organizaciji.

Ekipa je uspela da redovno osvaja trofeje i nastupa protiv kvalitetnih evropskih protivnika.

Kako je klub potvrdio regionalnu dominaciju?

U periodu od 2015. do 2022. Crvena zvezda osvojila je šest titula ABA lige.

Pet od njih stiglo je sa Radonjićem na klupi.

To je jedan od najuspešnijih perioda u istoriji kluba.

ABA liga je 2026. dodelila Radonjiću posebno priznanje za pet osvojenih šampionskih titula, što je rekord koji deli sa Duškom Vujoševićem.

ABA liga: sedam šampionskih titula Crvene zvezde

Crvena zvezda jedna je od najuspešnijih ekipa regionalne ABA lige.

Do oktobra 2026. osvojila je sedam šampionskih trofeja.

Sve titule ABA lige

Sezona	Rezultat
2014/15	Šampion
2015/16	Šampion
2016/17	Šampion
2018/19	Šampion
2020/21	Šampion
2021/22	Šampion
2023/24	Šampion

Crvena zvezda osvojila je tri uzastopne regionalne titule od 2015. do 2017. godine.

Nakon trofeja 2019. usledile su još dve uzastopne titule 2021. i 2022, a zatim sedmi trofej 2024.

ABA liga 2015: prvi regionalni trofej

Prva titula ABA lige osvojena je u sezoni 2014/15.

Ovaj rezultat imao je poseban značaj jer je označio početak nove ere regionalnih uspeha kluba.

ABA liga 2019.

Crvena zvezda se vratila na regionalni vrh 2019. godine.

Ovaj trofej pokazao je da klub može nastaviti da osvaja ABA ligu i posle promene pojedinih igrača i stručnog štaba.

ABA liga 2022: finale protiv Partizana

Jedna od najznačajnijih novijih finalnih serija odigrana je protiv Partizana.

Finale je završeno rezultatom 3:2 u pobedama za Crvenu zvezdu.

Odlučujuća peta utakmica odigrana je 6. juna 2022.

Crvena zvezda pobedila je rezultatom 80:77.

Time je osvojila svoju šestu titulu ABA lige.

ABA liga 2024: sedmi trofej

U sezoni 2023/24 Crvena zvezda osvojila je sedmu regionalnu titulu.

U finalu je savladala Partizan, čime je dodatno učvrstila svoj položaj među najtrofejnijim klubovima takmičenja.

Ko ima više titula ABA lige: Partizan ili Crvena zvezda?

Prema zvaničnoj istoriji takmičenja, do oktobra 2026:

Klub	Titule ABA lige
Partizan	8
Crvena zvezda	7

Partizan ima jednu titulu više.

Ovo poređenje odnosi se isključivo na regionalnu ABA ligu.

Ne predstavlja ukupan broj domaćih i međunarodnih trofeja dva kluba.

Zvanična ABA liga navodi godine svih titula u pregledu 25 Years of ABA League — Interesting Facts.

Crvena zvezda i nacionalno prvenstvo: 24 titule

Crvena zvezda je do oktobra 2026. osvojila 24 nacionalne šampionske titule.

To je jedan od najznačajnijih podataka u istoriji kluba.

Prvih deset titula

Prvi veliki niz trajao je od 1946. do 1955. godine.

Šampionska generacija 1972.

Nova važna titula stigla je 1972, kada je Crvena zvezda osvojila 12. naslov državnog prvaka.

Moderna dominacija

Tokom druge polovine prethodne decenije i početkom dvadesetih godina ovog veka klub je redovno osvajao prvenstvo Srbije.

Posebno je značajan period od 2015. do 2024, tokom kojeg je ostvario veliki broj uzastopnih domaćih uspeha.

Titula 2023.

Crvena zvezda je 2023. osvojila 23. nacionalno prvenstvo.

U finalnoj seriji pobedila je FMP.

Titula 2024.

Naredne godine osvojila je 24. nacionalni naslov.

U završnici prvenstva pobedila je Partizan i kompletirala jednu od najuspešnijih sezona novije istorije.

Da li je Crvena zvezda bila šampion Srbije 2025. i 2026?

Ne.

U sezoni 2024/25 nacionalni prvak bio je Partizan.

U sezoni 2025/26 prvenstvo je osvojio Spartak iz Subotice.

Zato je broj titula Crvene zvezde ostao 24.

Ovo je važno za tačnost istorijskog pregleda: rezultat koji je bio aktuelan 2024. ne treba automatski povećavati za svaku narednu sezonu.

Kup Radivoja Koraća: 15 nacionalnih kupova

Prema zvaničnoj klupskoj evidenciji, Crvena zvezda ima 15 nacionalnih kupova.

Među njima su i trofeji osvojeni pod današnjim nazivom Kup Radivoja Koraća.

Zašto je kup posebno takmičenje?

Za razliku od prvenstva koje zahteva kontinuitet kroz sezonu, kup se zasniva na eliminacionom sistemu.

Jedan poraz može značiti kraj učešća.

Zato i kvalitetne ekipe mogu biti eliminisane ranije nego što se očekivalo.

Šest uzastopnih trofeja

Crvena zvezda osvojila je nacionalni kup šest puta uzastopno od 2021. do 2026. godine.

Ovaj niz predstavlja jedan od značajnih uspeha kluba u savremenom periodu.

Kup Radivoja Koraća 2026.

Finale 2026. odigrano je protiv Mege.

Crvena zvezda je pobedila rezultatom 106:84.

Time je osvojila 15. nacionalni kup u istoriji.

Ovaj rezultat potvrđen je u zvaničnoj objavi ABA lige o šestom uzastopnom trofeju Crvene zvezde.

Da li je nacionalni Kup Radivoja Koraća isto što i istorijski evropski kup?

Ne.

Međunarodni Kup Radivoja Koraća bio je zasebno evropsko klupsko takmičenje.

Današnji nacionalni kup Srbije nosi isto ime, ali predstavlja drugi takmičarski sistem.

To je važno i kada se upoređuju trofeji Crvene zvezde i Partizana.

Crvena zvezda u Evroligi: istorija i najvažniji rezultati

Nastupi u modernoj Evroligi imaju veliki značaj za savremeni sportski identitet Crvene zvezde.

Klub se tokom poslednje decenije redovno susretao sa vodećim evropskim protivnicima.

Među njima su Real Madrid, Barselona, Olimpijakos, Panatinaikos, Fenerbahče, CSKA i drugi veliki klubovi različitih sezona.

Evroliga 2015/16: plasman u četvrtfinale

Jedan od najvećih uspeha Crvene zvezde u modernom evropskom takmičenju ostvaren je u sezoni 2015/16.

Ekipa se plasirala među osam najboljih klubova Evrolige.

U četvrtfinalu se sastala sa CSKA iz Moskve.

Ruski klub pobedio je u seriji rezultatom 3:0.

Rezultati četvrtfinalne serije 2016.

Utakmica	Rezultat
CSKA – Crvena zvezda	84:74
CSKA – Crvena zvezda	77:76
Crvena zvezda – CSKA	71:78

Iako nije uspela da se plasira na Fajnal-for, Crvena zvezda ostvarila je važan rezultat ulaskom u četvrtfinale.

Ovaj uspeh posebno je povezan sa periodom rada Dejana Radonjića.

Zašto je četvrtfinale 2016. važno?

Plasman među osam najboljih pokazao je da klub može da bude konkurentan u evropskom vrhu.

Takođe je povećao međunarodnu prepoznatljivost ekipe i njenih igrača.

Međutim, ovaj rezultat nije isto što i plasman na završni turnir sa četiri najbolje ekipe.

Crvena zvezda nije osvojila Evroligu 2016. niti se te godine plasirala na Final Four.

Evroliga 2024/25: plej-in protiv Bajerna

U sezoni 2024/25 Crvena zvezda završila je regularni deo Evrolige na desetom mestu.

To joj je omogućilo nastup u plej-inu.

Kako funkcioniše plej-in?

Plej-in je dodatna faza u kojoj klubovi pokušavaju da osvoje preostala mesta u četvrtfinalu.

Ne treba ga poistovećivati sa standardnom četvrtfinalnom serijom.

Bajern – Crvena zvezda 97:93

Crvena zvezda je 15. aprila 2025. igrala protiv Bajerna u Minhenu.

Utakmica je završena pobedom domaćina rezultatom 97:93 nakon produžetka.

Time je evropska sezona Crvene zvezde završena.

Zašto je taj nastup značajan?

Plej-in je pokazao da je klub bio konkurentan u borbi za eliminacionu fazu.

Međutim, nije ostvario plasman u četvrtfinale.

Zato je važno razlikovati završetak regularne sezone u prvih deset od ulaska među osam najboljih.

Sezona 2025/26: završnica bez novog domaćeg prvenstva

Tokom sezone 2025/26 Crvena zvezda nastavila je nastupe u Evroligi i regionalnom takmičenju.

Osvojila je nacionalni Kup Radivoja Koraća, ali nije osvojila ABA ligu ni prvenstvo Srbije.

ABA liga 2025/26

Crvena zvezda stigla je do polufinala.

U toj fazi poražena je od Partizana.

Partizan je zatim igrao finale protiv Dubaija, koji je osvojio regionalni trofej.

Prvenstvo Srbije 2025/26

Crvena zvezda završila je nastup u polufinalu završnog turnira.

Spartak iz Subotice pobedio je crveno-bele i kasnije osvojio nacionalnu titulu.

Zašto je važno navesti rezultate iz 2026?

Istorijski vodič mora razlikovati dve stvari:

• Ukupan broj ranije osvojenih titula.

• Rezultat poslednje završene sezone.

Uspeh iz 2024. ne znači da je klub automatski osvajao prvenstvo i narednih godina.

Zato je podatak od 24 nacionalne titule i sedam regionalnih trofeja zadržan prema zvaničnoj evidenciji iz oktobra 2026.

KK Crvena zvezda u sezoni 2026/27

Crvena zvezda i u sezoni 2026/27 nastupa u Evroligi i ABA ligi.

Klub je za novu sezonu promenio glavnog trenera i formirao sastav sa ciljem ponovne borbe za najviše plasmane.

Ko je trener Crvene zvezde 2026/27?

U junu 2026. klub je imenovao španskog trenera Ibona Navara.

Pre dolaska u Beograd, Navaro je imao uspešan period u Unikahi iz Malage.

Njegove ekipe bile su poznate po intenzivnoj igri, velikom broju igrača u rotaciji i brzom napadačkom ritmu.

Navaro je postao prvi španski trener na čelu prvog tima Crvene zvezde.

Zvanična biografija dostupna je na stranici stručnog štaba KK Crvena zvezda.

Koji je cilj nove sezone?

Crvena zvezda ima nekoliko osnovnih sportskih ciljeva:

• Što bolji plasman u regularnom delu Evrolige.

• Borba za prolaz u evropsku eliminacionu fazu.

• Povratak u završnicu ABA lige.

• Konkurentnost u domaćim kup i prvenstvenim takmičenjima.

To su sportski ciljevi, a ne unapred ostvareni rezultati.

ABA liga 2026/27

Regionalno takmičenje ima 20 klubova podeljenih u dve grupe po deset.

Crvena zvezda nalazi se u grupi A.

Grupa A

Klub	Država
Crvena zvezda Meridianbet	Srbija
Budućnost VOLI	Crna Gora
Cedevita Olimpija	Slovenija
Cibona	Hrvatska
FMP	Srbija
Igokea m	Bosna i Hercegovina
Borac Mozzart	Srbija
Krka	Slovenija
Slovan Bratislava	Slovačka
HKK Široki TT Kabeli	Bosna i Hercegovina

Svaki klub tokom prve faze igra po dve utakmice protiv devet protivnika iz svoje grupe.

To znači 18 kola.

Četiri najbolje ekipe prolaze u Top 8.

Detaljan format pročitajte u našem vodiču ABA liga 2026/27: format, grupe i plej-of.

Evroliga 2026/27

U Evroligi učestvuje 20 klubova.

Svaki igra 38 utakmica regularnog dela.

Šest prvoplasiranih timova direktno se kvalifikuje za četvrtfinale, dok ekipe od sedmog do desetog mesta nastavljaju kroz plej-in.

Završni turnir predstavlja Final Four.

Za Crvenu zvezdu je zato posebno važan kontinuitet rezultata tokom cele regularne sezone.

Sistem detaljno objašnjavamo u članku Evroliga 2026/27: format, plej-in i plej-of.

Zašto je teško igrati ABA ligu i Evroligu istovremeno?

Učešće u dva kvalitetna takmičenja zahteva veliki broj utakmica.

Klub mora organizovati putovanja, treninge, oporavak i rotaciju igrača.

Povrede i manjak vremena između mečeva mogu dodatno otežati situaciju.

Zbog toga kvalitet jedne ekipe ne zavisi samo od najjače početne petorke već i od raspoloživih rezervnih igrača.

Najpoznatiji igrači u istoriji KK Crvena zvezda

Tokom osam decenija u klubu su nastupali brojni poznati košarkaši.

Neki su najveće uspehe ostvarili u crveno-belom dresu, dok su drugi kasnije izgradili velike evropske ili reprezentativne karijere.

Nebojša Popović

Jedna od ključnih ličnosti prvog šampionskog perioda.

Bio je igrač, trener i sportski organizator.

Njegov doprinos važan je za razumevanje nastanka kluba i posleratne dominacije.

Zoran Slavnić

Jedan od najpoznatijih plejmejkera jugoslovenske košarke.

Posebno je povezan sa uspešnom generacijom sedamdesetih godina.

Dragan Kapičić

Važan igrač generacije koja je osvojila evropski trofej 1974.

Isticao se napadačkim kvalitetima i doprinosom međunarodnim rezultatima.

Vladimir Cvetković

Jedna od značajnih ličnosti klupske istorije, kako kroz igračku karijeru, tako i kroz kasniji rad.

Boban Janković

Poznati košarkaš iz perioda osamdesetih godina.

Njegov učinak i talenat ostali su deo sećanja na jednu od generacija koje su nastupale u zahtevnoj jugoslovenskoj konkurenciji.

Branko Lazić

Branko Lazić jedan je od simbola moderne ere Crvene zvezde.

Poznat je po odbrambenom radu, disciplini i dugogodišnjem nastupanju za klub.

Osvojio je svih sedam regionalnih ABA titula Crvene zvezde do 2024. godine.

Prema evidenciji ABA lige, to ga čini najtrofejnijim igračem tog takmičenja po broju osvojenih titula.

Nikola Kalinić

Nikola Kalinić imao je značajnu ulogu u više uspešnih perioda Crvene zvezde.

Poznat je po svestranosti, odbrani i sposobnosti da igra na više pozicija.

Ognjen Dobrić

Dobrić je važan deo modernije klupske istorije.

Njegove karakteristike uključuju šut sa distance, energiju u odbrani i iskustvo igranja na najvišem evropskom nivou.

Miloš Teodosić

Miloš Teodosić pripada grupi najpoznatijih srpskih organizatora igre.

Za Crvenu zvezdu nastupao je u kasnijem periodu svoje karijere.

Njegov stil posebno je prepoznatljiv po pregledu igre i kreativnim dodavanjima.

Zašto nije dovoljno porediti samo broj poena?

Igrači imaju različite pozicije i zadatke.

Plejmejker može imati najveći doprinos kroz asistencije i organizaciju, dok drugi igrač ima važniju ulogu u odbrani i skoku.

Zato je za razumevanje njihovog učinka korisno poznavati osnovna pravila košarke i različite taktičke uloge.

Najvažniji treneri Crvene zvezde

Klupsku istoriju obeležilo je više trenera, koji su radili u različitim takmičarskim okolnostima.

Nebojša Popović

Bio je značajan za formiranje prve šampionske generacije.

Njegov rad postavio je temelje jednog od najuspešnijih perioda kluba.

Bratislav Đorđević

Predvodio je važnu generaciju početkom sedamdesetih godina, uključujući osvajanje nacionalnog prvenstva 1972.

Dejan Radonjić

Jedan od najtrofejnijih trenera moderne ere Crvene zvezde.

Pod njegovim vođstvom klub je osvojio pet ABA titula i ostvario veliki broj domaćih uspeha.

Dušan Alimpijević

Predstavlja jednog od trenera iz savremenog perioda kluba.

Njegov mandat deo je šire istorije čestih takmičarskih izazova i visokih očekivanja.

Milan Tomić

Vodio je klub u periodu regionalnih i domaćih uspeha, uključujući osvajanje ABA lige 2019.

Janis Sferopulos

Grčki stručnjak vodio je Crvenu zvezdu u periodu tokom kojeg je klub nastavio da osvaja domaće i regionalne trofeje.

Ibon Navaro

Španski trener preuzeo je ekipu u junu 2026.

Njegov dolazak označio je novi period u razvoju taktičkog pristupa i organizacije igre.

Kako se porede treneri različitih generacija?

Broj osvojenih titula predstavlja važan pokazatelj, ali nije jedini.

Treneri su radili sa različitim budžetima, takmičarskim formatima i sastavima.

Zato je potrebno uzeti u obzir i razvoj igrača, rezultate u Evropi i kontinuitet rada.

Crvena zvezda – Partizan: večiti košarkaški derbi

Rivalstvo između Crvene zvezde i Partizana predstavlja jedno od najpoznatijih u evropskoj klupskoj košarci.

Dva beogradska kluba imaju dugu tradiciju međusobnih susreta.

Njihove utakmice često izazivaju veliko interesovanje publike, medija i navijača.

Zašto se meč naziva večitim derbijem?

Naziv potiče iz dugogodišnjeg rivalstva dva sportska društva i njihovih timova.

Koristi se u više sportova, uključujući fudbal i košarku.

Međutim, košarkaški derbi ima sopstvenu istoriju i rezultate.

U kojim takmičenjima se sastaju?

Crvena zvezda i Partizan mogu igrati jedni protiv drugih u:

• ABA ligi.

• Evroligi.

• Nacionalnom prvenstvu.

• Kupu Radivoja Koraća.

Svako takmičenje ima sopstveni sistem, tabelu i način obračuna rezultata.

Da li derbi u Evroligi utiče na ABA tabelu?

Ne.

Evroliga i ABA liga predstavljaju odvojena takmičenja.

Pobeda u jednom ne donosi bodove u drugom.

Zašto je derbi važan i kada ne odlučuje o tituli?

Međusobni susret ima veliki simbolički značaj.

Pored toga, može uticati na samopouzdanje ekipe, takmičarski plasman i atmosferu tokom sezone.

Ipak, značaj jedne pobede ne treba preuveličavati.

Rezultati cele sezone zavise od velikog broja utakmica, a ne samo od derbija.

Da li Partizan i Crvena zvezda igraju u istoj grupi ABA lige 2026/27?

Ne.

Partizan se nalazi u grupi B, a Crvena zvezda u grupi A.

Njihov susret nije deo prvih 18 kola regularnog grupnog dela.

Ako se oba kluba kvalifikuju za Top 8, mogu se sastati u toj fazi.

Zbog toga sastav druge faze nije unapred zagarantovan.

Gde Crvena zvezda igra domaće utakmice?

Crvena zvezda je istorijski povezana sa košarkaškom dvoranom Aleksandar Nikolić, nekadašnjim Pionirom.

Velike utakmice igra i u Beogradskoj areni.

Dvorana Aleksandar Nikolić

Ovaj objekat predstavlja jedno od najpoznatijih mesta srpske košarke.

Tokom decenija bio je domaćin velikih utakmica i brojnih klupskih uspeha.

Njegova istorijska povezanost sa Crvenom zvezdom čini ga važnim delom sportskog identiteta kluba.

Beogradska arena

Beogradska arena omogućava organizaciju utakmica pred velikim brojem gledalaca.

Posebno je značajna za Evroligu i mečeve koji izazivaju veliko interesovanje publike.

Da li je svaka utakmica u istoj dvorani?

Ne.

Domaćin, dvorana i raspored mogu zavisiti od takmičenja, organizacionih okolnosti i dostupnosti objekta.

Zato se za konkretnu utakmicu mora proveriti zvanična najava.

Ko su Delije?

Delije su navijačka grupa tradicionalno povezana sa Crvenom zvezdom.

Njihova podrška jedan je od prepoznatljivih elemenata atmosfere na domaćim utakmicama.

Međutim, navijačka podrška ne predstavlja garanciju sportskog rezultata.

Kako Crvena zvezda razvija mlade košarkaše?

Razvoj mladih igrača važan je deo rada profesionalnog košarkaškog kluba.

Crvena zvezda ima mlađe selekcije i učestvuje u odgovarajućim takmičenjima.

Zašto su mlađe kategorije važne?

Mladi košarkaši stiču iskustvo kroz treninge, utakmice i takmičenja sa vršnjacima.

Posebno je važno da postepeno razvijaju tehničke, taktičke i fizičke sposobnosti.

Da li svako mladinsko pojačanje postaje prvotimac?

Ne.

Prelazak iz mlađih kategorija u seniorsku košarku predstavlja zahtevnu fazu razvoja.

Na konačan uspeh utiču kvalitet igrača, rad, zdravlje, konkurencija i sportske potrebe kluba.

Šta znači dugoročan razvoj?

Klub mora uskladiti trenutne rezultatske ambicije i stvaranje uslova za nove generacije.

To posebno dolazi do izražaja kod ekipa koje se takmiče u Evroligi, gde je pritisak rezultata veoma visok.

Kako se meri uspešnost KK Crvena zvezda?

Istorijski uspeh kluba ne može se svesti na samo jedan pokazatelj.

Broj trofeja važan je, ali značaj imaju i nastupi u evropskoj konkurenciji, razvoj igrača i kontinuitet rezultata.

Nacionalne titule

Ukupno 24 prvenstva predstavljaju važan pokazatelj domaćeg uspeha.

Nacionalni kupovi

Petnaest nacionalnih kupova pokazuje rezultate kluba u eliminacionim takmičenjima.

ABA liga

Sedam titula potvrđuje značajno mesto Crvene zvezde u regionalnoj košarci.

Evropski trofej

Kup pobednika kupova iz 1974. predstavlja najvažniji međunarodni trofej kluba.

Evroliga

Četvrtfinale iz 2016. jedan je od najvažnijih modernih evropskih rezultata.

Razvoj igrača

Brojni košarkaši stekli su iskustvo u Crvenoj zvezdi pre nastavka profesionalne ili reprezentativne karijere.

Sve ove dimenzije zajedno omogućavaju potpunije razumevanje istorijskog značaja kluba.

Najčešće greške o istoriji KK Crvena zvezda

„Crvena zvezda je osvojila Evroligu 1974.“

Netačno. Osvojila je Kup evropskih pobednika kupova, a ne najviše evropsko klupsko takmičenje.

„Crvena zvezda ima osam titula ABA lige.“

Netačno prema stanju iz oktobra 2026. Klub ima sedam regionalnih titula.

„Crvena zvezda je bila šampion Srbije 2026.“

Netačno. Titulu je osvojio Spartak iz Subotice.

„Svih 24 titula osvojeno je u Superligi Srbije.“

Netačno. Ukupan broj obuhvata različite istorijske državne sisteme.

„Crvena zvezda je igrala Fajnal-for Evrolige 2016.“

Netačno. Plasirala se u četvrtfinale, gde je eliminisana od CSKA.

„Crvena zvezda i FK Crvena zvezda su isti tim.“

Ne. To su različiti sportski klubovi, povezani tradicijom Sportskog društva Crvena zvezda.

„Kup Radivoja Koraća i evropski Kup pobednika kupova su isto.“

Netačno. Radi se o različitim takmičenjima.

„Crvena zvezda uvek igra u Beogradskoj areni.“

Netačno. Mesto održavanja zavisi od konkretnog meča i rasporeda.

„Večiti derbi uvek odlučuje o šampionu.“

Ne. Derbi može imati veliki značaj, ali nije svaka međusobna utakmica finale ili meč koji neposredno odlučuje titulu.

KK Crvena zvezda i sportsko klađenje: kvote i statistika

Za punoletne korisnike koji prate košarkaška takmičenja, istorija Crvene zvezde predstavlja koristan sportski kontekst.

Međutim, broj osvojenih trofeja ne može sam po sebi da odredi verovatnoću pobede u narednoj utakmici.

Na primer, titula iz 1974. ili veliki niz pobeda iz prethodne decenije ne predstavljaju direktan pokazatelj kvaliteta trenutne ekipe.

Forma u poslednjim utakmicama

Rezultati nedavnih susreta mogu pomoći u razumevanju trenutnog takmičarskog učinka.

Međutim, treba posmatrati i kvalitet protivnika.

Razlika između ABA lige i Evrolige

Crvena zvezda igra protiv različitih klubova u regionalnom i evropskom takmičenju.

Zato prosečan broj poena iz ABA lige ne treba automatski koristiti za zaključivanje o Evroligi.

Domaći i gostujući teren

Učinak u Beogradu može se razlikovati od rezultata na gostovanjima.

Međutim, prednost domaćeg terena ne garantuje pobedu.

Povrede i rotacija

Nedostupnost važnog igrača može uticati na kvalitet napada, odbrane i skoka.

Zato je aktuelni sastav korisniji za analizu pojedinačne utakmice od istorijskog spiska najpoznatijih igrača.

Konačan pobednik

Osnovno tržište odnosi se na pobednika utakmice.

U košarci je važno proveriti da li se u obračun uključuju produžeci.

Hendikep poena

Hendikep predstavlja dodavanje ili oduzimanje određenog broja poena u obračunu.

Na primer, Crvena zvezda pobedi 86:80.

Hendikep −4,5 bi prema standardnom konačnom obračunu bio ispunjen, jer je razlika šest poena.

Hendikep −6,5 ne bi bio ispunjen.

Ukupan broj poena

Ako se utakmica završi rezultatom 86:80, zbir poena iznosi:

86 + 80 = 166 poena.

Za tržište više od 160,5 poena takav zbir bio bi dovoljan, pod pretpostavkom da tržište obuhvata konačan rezultat utakmice.

Kako razumeti kvote?

Kvota	Podrazumevana verovatnoća
1.50	66,67%
1.80	55,56%
2.00	50,00%
2.50	40,00%
4.00	25,00%

Ovi procenti predstavljaju matematičku konverziju ponuđenih kvota.

Ne predstavljaju objektivnu garanciju da će određeni rezultat nastupiti.

Kvote mogu uključivati maržu kladionice.

Za detaljnije objašnjenje pogledajte Implied probability i marža kladionice: kako čitati kvote.

Gde pratiti rezultate Crvene zvezde?

Zvanične rezultate i tabele možete pronaći na sajtovima ABA lige i Evrolige.

Dostupne sportske događaje, rezultate i povezane informacije možete pratiti u Meč centru Top-Kladionice.me.

Najčešće postavljana pitanja o KK Crvena zvezda

Kada je osnovana KK Crvena zvezda?

Košarkaški klub Crvena zvezda osnovan je 4. marta 1945. godine u Beogradu.

Iz kog grada je KK Crvena zvezda?

Iz Beograda, glavnog grada Srbije.

Koje su boje kluba?

Crvena i bela.

Kako se zovu navijači Crvene zvezde?

Delije su najpoznatija organizovana navijačka grupa povezana sa Crvenom zvezdom.

Koliko titula prvaka države ima KK Crvena zvezda?

Prema zvaničnoj klupskoj evidenciji iz oktobra 2026, 24.

Koliko nacionalnih kupova ima Crvena zvezda?

Petnaest.

Koliko puta je Crvena zvezda osvojila ABA ligu?

Sedam puta.

Koje godine je Crvena zvezda osvojila ABA ligu?

2015, 2016, 2017, 2019, 2021, 2022. i 2024. godine.

Ko je osvojio više ABA titula, Partizan ili Crvena zvezda?

Do oktobra 2026. Partizan ima osam, a Crvena zvezda sedam titula.

Da li je Crvena zvezda osvojila Evroligu?

Ne. Osvojila je evropski Kup pobednika kupova 1974, ali ne i najviše evropsko klupsko takmičenje.

Koji evropski trofej je osvojila 1974?

Kup evropskih pobednika kupova.

Protiv koga je Crvena zvezda igrala finale 1974?

Protiv Spartak Zbrojovke iz Brna.

Koji je bio rezultat finala 1974?

Crvena zvezda pobedila je rezultatom 86:75.

Gde je održano evropsko finale 1974?

U italijanskom gradu Udine.

Koliko uzastopnih titula je Zvezda osvojila posle osnivanja?

Deset, od 1946. do 1955. godine.

Ko je bio Nebojša Popović?

Jedan od ključnih osnivača, igrača i trenera prve šampionske generacije.

Ko su bili poznati igrači evropske generacije 1974?

Među najpoznatijima su Zoran Slavnić i Dragan Kapičić.

Koji je najbolji rezultat Zvezde u modernoj Evroligi?

Četvrtfinale u sezoni 2015/16.

Ko je eliminisao Crvenu zvezdu iz Evrolige 2016?

CSKA iz Moskve, rezultatom 3:0 u četvrtfinalnoj seriji.

Da li je Crvena zvezda igrala plej-in Evrolige 2025?

Da. Završila je regularnu sezonu na desetom mestu, a potom izgubila od Bajerna 97:93 nakon produžetka.

Ko je Dejan Radonjić?

Jedan od najtrofejnijih trenera u modernoj istoriji kluba, sa pet titula ABA lige osvojenih sa Crvenom zvezdom.

Ko je osvojio Kup Radivoja Koraća 2026?

Crvena zvezda, pobedom nad Megom rezultatom 106:84.

Da li je Crvena zvezda bila šampion Srbije 2026?

Ne. Nacionalni prvak 2026. bio je Spartak iz Subotice.

Ko je bio šampion ABA lige 2026?

Dubai Basketball.

U kojoj grupi ABA lige igra Crvena zvezda 2026/27?

U grupi A.

Ko je trener Crvene zvezde u sezoni 2026/27?

Ibon Navaro, prema zvaničnim informacijama kluba iz oktobra 2026.

Da li Crvena zvezda igra Evroligu 2026/27?

Da.

Gde Crvena zvezda igra domaće utakmice?

U Beogradu, uključujući Beogradsku arenu i dvoranu Aleksandar Nikolić, u zavisnosti od takmičenja i rasporeda.

Da li je KK Crvena zvezda isto što i FK Crvena zvezda?

Ne. Košarkaški i fudbalski klub predstavljaju različite sportske ekipe povezane tradicijom Sportskog društva Crvena zvezda.

Zaključak

Košarkaški klub Crvena zvezda predstavlja jedan od najvažnijih klubova u istoriji srpske i jugoslovenske košarke.

Osnovan je 4. marta 1945. godine u Beogradu, a već tokom prvih deset godina postojanja osvojio je deset uzastopnih nacionalnih prvenstava.

Najveći evropski trofej kluba predstavlja Kup pobednika kupova iz 1974. godine, kada je Crvena zvezda u finalu pobedila Spartak Zbrojovku iz Brna rezultatom 86:75.

Tokom istorije klub je osvojio 24 nacionalne šampionske titule, 15 nacionalnih kupova i sedam regionalnih ABA trofeja.

Posebno važan period modernih uspeha povezan je sa Dejanom Radonjićem, koji je osvojio pet ABA titula kao trener crveno-belih.

U modernoj Evroligi klub je ostvario četvrtfinalni plasman 2016. godine, dok je 2025. učestvovao u plej-inu.

Crvena zvezda je takođe poznata po dugom rivalstvu sa Partizanom, velikoj navijačkoj podršci i razvoju domaćih košarkaša.

U sezoni 2026/27 nastavlja nastupe u Evroligi i ABA ligi pod vođstvom Ibona Navara, sa ciljem povratka u borbu za najviše plasmane.

Za bolje razumevanje regionalnog takmičenja pročitajte ABA liga 2026/27: format, grupe i plej-of.

Za evropski format pogledajte Evroliga 2026/27: format, plej-in i plej-of.

Osnovna pravila igre objašnjena su u vodiču Pravila košarke: trajanje, poeni i prekršaji.

Dodatne sportske materijale pronađite u kategoriji Košarkaški klubovi i u bazi znanja Top-Kladionice.me.

Više analiza i aktuelnih bonusa pronađite na Top-Kladionice.me.

Zvanični izvori i datum provere

1. KK Crvena zvezda — O klubu i istorijat — osnivanje, nacionalne titule, kupovi, ABA liga i evropski trofej.

2. KK Crvena zvezda — Evropski trofej 1974 — finale protiv Spartaka iz Brna, rezultat i istorijski kontekst.

3. KK Crvena zvezda — Šampioni države 1971/72 — važna generacija sedamdesetih godina.

4. ABA League — 25 Years of ABA League — godine osvajanja regionalnih titula, rekordi klubova i igrača.

5. ABA League — Crvena zvezda šampion 2022 — finale protiv Partizana i šesti regionalni trofej.

6. ABA League — Evroliga, četvrtfinale 2016 — eliminacija od CSKA i rezultat serije.

7. ABA League — Evroliga, plej-in 2025 — utakmica protiv Bajerna.

8. ABA League — Kup Radivoja Koraća 2026 — šesti uzastopni i 15. ukupni nacionalni kup.

9. ABA League — Crvena zvezda 2026/27 — predstavljanje ekipe i planova za novu sezonu.

10. KK Crvena zvezda — Ibon Navaro — zvanična biografija trenera.

11. EuroLeague Basketball — zvanični rezultati, raspored i statistika evropskog takmičenja.

Datum provere: 28.10.2026.

Istorijski period: 1945–2026.

Uslov ažuriranja: novi trofeji, izmene klupskih rekorda, promene trenera ili sastava, završetak sezone 2026/27 i novi rezultati u Evroligi i ABA ligi.

Redakcijska napomena: podaci o sastavu, treneru, domaćoj dvorani i tekućoj sezoni vremenski su ograničeni i moraju se redovno proveravati. Istorijski trofeji i rezultati predstavljaju trajne podatke, osim u slučaju zvaničnih korekcija.