Bivši igrač reprezentacija Jugoslavije i Srbije i Crne Gore Dejan Tomašević podržao je televiziju Informer. Njegovo obraćanje usledilo je u trenutku kada je u Novom Sadu dvogodišnjica stradanja žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici obeležena 16-minutnom tišinom.
Tomašević, koji je pre imenovanja na mesto predsednika Olimpijskog komiteta bio poslanik Skupštine Republike Srbije po listi Srpske napredne stranke, u svojoj poruci je izjavio:
„Želim da izrazim iskrenu podršku svim novinarima i zaposlenima u TV Informer. Kao čovek koji je ceo život proveo u sportu, naučio sam da su poštovanje, dostojanstvo i principi fer-pleja vrednosti koje moraju da postoje i van sportskih terena. Različita mišljenja su sastavni deo svakog demokratskog društva, ali nasilje, pretnje i zastrašivanje nikada ne smeju da budu način rešavanja nesuglasica. Sloboda medija i pravo svakog čoveka da bezbedno obavlja svoj posao su vrednosti koje smo svi dužni da štitimo. Nijedna televizija, uključujući Informer, ne sme da bude zatvorena zbog pritiska, pretnji ili neslaganja sa njenom uređivačkom politikom. Pravo na slobodu govora i informisanja mora da bude iznad razlika i podela. U ovim teškim trenucima želim vam snagu, istrajnost i da nastavite svoj rad u miru i bez straha“, rekao je Tomašević.
Ovde se postavlja samo jedno pitanje. Gde je Dejan Tomašević živeo do 25. oktobra? Do tada nije primećivao kako je bilo onima koji su imali „pravo na slobodu govora“. Ne pamtimo nijedno video-obraćanje nekada poznatog košarkaša na tu temu.
Da li je Dejan Tomašević govorio o slobodi govora kada je sa 59 glasova za i 0 protiv postavljen na čelo Olimpijskog komiteta Srbije?
Ima li Dejan Tomašević moralno pravo da se izjašnjava o bilo kom pitanju, ako je opozicione poslanike nazivao „ustašama“ u Skupštini Srbije?
Da li je normalno da se Dejan Tomašević kao predsednik OKS nalazio u prostorijama Srpske napredne stranke u noći izbora?
Možda bi Dejan Tomašević pre budućih nastupa trebalo da zna da stoji na čelu jedne od najvažnijih institucija srpskog sporta i da se ponaša u skladu sa tim. Podrška mediju koji je objavio toliko gadosti, između ostalog i o najboljim srpskim sportistima, i koji sada sebe stavlja u položaj žrtve, ne bi smela da bude opcija.
Uostalom, šta očekivati od čoveka čija je rečenica verovatno i vrhunac servilnosti prema Aleksandru Vučiću.
„Rekao sam predsedniku: ‚Počeo sam da ti zavidim. Tvoja majka te voli više nego mene i brata‘. I to je zaista tako. Pre svega mislim na to da čovek zaslužuje svu našu ljubav. Ali ponekad mu malo i zavidim.“
Informer i Dejan Tomašević apsolutno zaslužuju jedno drugo.
