Udruženje bivših igrača, trenera i sportskih radnika „Apel za spas Partizana“ zatražilo je ostavke klupskog rukovodstva.
U saopštenju dostavljenom Sport Klubu navodi se:
„U trenutku kada se u Srbiji dešavaju istorijske promene koje će, verujemo, doneti našoj deci bolje i pravednije sutra, FK Partizan ne sme ostati talac sistema neodgovornosti, političkog uticaja i ličnih interesa. Niko nema pravo da se krije iza imena Partizana od odgovornosti za to kako je došao na vlast i za rezultate koje je postigao.
Zato mi, bivši igrači, treneri i sportski radnici okupljeni oko „Apela za spas FK Partizana“, pozivamo celo rukovodstvo kluba da podnese neopozive ostavke.
Aktuelno rukovodstvo preuzelo je Partizan u krajnje spornim okolnostima, na način koji smatramo nedemokratskim, vaninstitucionalnim i suprotnim Statutu kluba i Zakonu o sportu Republike Srbije.
Prethodni Statut jasno je predviđao da novi saziv Skupštine bira prethodni, a pravo da menja Statut imala je isključivo Skupština. Privremeni organ nije imao jasno definisana ovlašćenja da preuzme njenu ulogu, menja Statut ili samostalno formira novu Skupštinu.
Po kom Statutu je izabrano rukovodstvo, ako je novi Statut usvojen upravo tog dana, a prema njegovim sopstvenim odredbama stupio je na snagu tek osmog dana od objavljivanja?
Ostaje ozbiljna sumnja da je rukovodstvo samo sebi stvorilo pravila po kojima je potom izabrano.“
Oštrica kritike usmerena je pre svega na predsednika:
„Posebno pitanje je izbor Rasima Ljajića za predsednika kluba. Zakon o sportu zabranjuje članovima uprava sportskih organizacija da istovremeno obavljaju funkcije u organima političkih partija. Ljajić je ranije tvrdio da je zamrzao svoju partijsku funkciju. Prema javno objavljenim podacima, podneo je zahtev za razrešenje sa mesta predsednika Socijaldemokratske partije Srbije u prvoj polovini jula 2026. godine, a partija je potvrdila njegov odlazak 2. avgusta 2026. godine. Njegovo ime stoji kao ime potpisnika finansijskog izveštaja partije za 2025. godinu kao ovlašćenog lica, sa datumom 4. avgust 2026. godine.
Rasim Ljajić je tokom predizborne kampanje vodio kolo i posetio šabački vašar, dok je Partizan prolazio kroz tešku rezultatsku krizu i vegetirao pri dnu tabele. Smatramo nedopustivim da predsednik kluba u takvim okolnostima učestvuje u vašarskim i partijskim veseljima. Takvo ponašanje pokazuje neodgovoran odnos prema Partizanu i njegovim navijačima“, navodi se u saopštenju.
Nije pošteđen ni Danko Lazović:
„Kadrovska politika nije ništa manje sporna. Iz prethodnog Statuta uklonjena je odredba o posebnom utvrđivanju uslova za izbor generalnog direktora. Danko Lazović ima srednje obrazovanje i završen UEFA kurs. UEFA kurs ne zamenjuje visoko obrazovanje. Nama je očigledno da je Statut skrojen tako da Lazović sa takvim obrazovanjem može biti imenovan za generalnog direktora, umesto da se kandidat bira prema unapred utvrđenim stručnim zahtevima. Nedopustivo je krojiti pravila po meri pojedinaca. Zalažemo se za ljude čije obrazovanje, kompetentnost i profesionalna reputacija odgovaraju odgovornosti koju preuzimaju na sebe.“
Zatim sledi kritika sportskih rezultata i finansijskog poslovanja:
„Sportski rezultati najbolje odražavaju posledice takvog upravljanja. Partizan se nije plasirao u ligašku fazu nijednog evropskog takmičenja, a trenutno mesto na tabeli jedno je od najgorih u istoriji kluba.
Istovremeno je omladinska škola, decenijama temelj sportskog i ekonomskog razvoja Partizana, potisnuta u drugi plan. Umesto sistemskog uvođenja sopstvenih vaspitanika u prvi tim, dovode se strani fudbaleri čiji kvalitet, doprinos i minutaža izazivaju ozbiljne sumnje. Ko odlučuje o tim transferima, preko kojih menadžerskih agencija se sprovode i čijim interesima služi takva sportska politika?
Rukovodstvo se pritom hvali finansijskom konsolidacijom i vraćanjem dugova, prećutkujući ključnu činjenicu: država Srbija obezbedila je oko 20 miliona evra direktne i indirektne pomoći, uključujući sponzorske ugovore.
Dugovi otplaćeni uz takvu pomoć nisu isključivo zasluga rukovodstva. U tome su učestvovala javna sredstva, odnosno sredstva koja direktno ili indirektno pripadaju svim građanima Srbije.
Dobiti 20 miliona evra pomoći nije isto što i zaraditi 20 miliona evra sopstvenim poslovanjem. Finansijska konsolidacija znači stvaranje održivog kluba, a ne zavisnost od države.
Sve navedeno je slika mnogo šireg problema: katastrofalnog stanja srpskog fudbala u kojem se godinama zanemaruju institucije, kompetentnost, odgovornost i transparentnost.“
U zaključku saopštenja „Apela za spas Partizana“ navodi se:
„Naš stav je jasan: Skupštinu i rukovodstvo FK Partizana postavila je prethodna vlast. Smatramo to očiglednim iz načina njihovog formiranja, koji, po našem tumačenju, predstavlja kršenje Statuta kluba i zakona Republike Srbije. Takvo ponašanje zahteva punu odgovornost svih koji su u njemu učestvovali.
Partizan nije ničija privatna svojina, nije politički trofej i nije prostor za ostvarivanje pojedinačnih interesa. Partizan pripada generacijama koje su ga stvarale i navijačima koji su ostali uz njega i u najtežim trenucima.
Zato još jednom zahtevamo da celo rukovodstvo FK Partizana preuzme odgovornost i podnese neopozive ostavke.
Partizanu su potrebne legitimne institucije, obrazovani i kompetentni ljudi, jasna sportska strategija i odgovorno upravljanje.
Partizan mora biti iznad svakog pojedinca, svake politike i svakog ličnog interesa.“
