Posle reakcija Ivana Golca i Vladimira Stojkovića pojavio se zahtev da celo rukovodstvo „crno-belih“ podnese neopozive ostavke.
Grupa, u koju ulaze brojne legende Partizana, u opširnom saopštenju poslatom redakcijama iznela je niz kritičkih zamerki na račun aktuelne uprave, osporavajući način na koji je došla na čelo kluba, kadrovsku politiku, sportske rezultate i finansijsko poslovanje.
U obraćanju se tvrdi da je rukovodstvo izabrano nedemokratskim i protivzakonitim putem, uz kršenje Statuta kluba i Zakona o sportu Republike Srbije.
Posebno su se autori osvrnuli na izbor Rasima Ljajića za predsednika i imenovanje Danka Lazovića za generalnog direktora, dovodeći u pitanje ispunjenost uslova tih lica za obavljanje tih funkcija.
Njihov zahtev je formiranje legitimnih klupskih institucija, izbor kompetentnih i obrazovanih ljudi i upravljanje Partizanom bez političkog uticaja i ličnih interesa.
U nastavku se nalazi ceo tekst saopštenja „Apel za spas Partizana“:
„U trenutku kada se u Srbiji dešavaju istorijske promene koje će, verujemo, doneti našoj deci bolje i pravednije sutra, FK Partizan ne sme ostati talac sistema neodgovornosti, političkog uticaja i ličnih interesa. Niko nema pravo da se krije iza imena Partizana od odgovornosti za to kako je došao na vlast i za postignute rezultate. Zato mi, bivši igrači, treneri i sportski radnici okupljeni oko Apela za spas FK Partizana, pozivamo celo rukovodstvo kluba da podnese neopozive ostavke.
Aktuelno rukovodstvo došlo je na čelo Partizana u krajnje spornim okolnostima, na način koji smatramo nedemokratskim, vaninstitucionalnim i suprotnim Statutu kluba i Zakonu o sportu Republike Srbije.
Prethodni Statut jasno je predviđao da novi saziv Skupštine bira prethodni, a pravo na izmenu Statuta pripadalo je isključivo Skupštini. Privremeni organ nije imao jasno definisana ovlašćenja da preuzme njenu ulogu, menja Statut ili samostalno formira novu Skupštinu.
Po kom Statutu je izabrano rukovodstvo, ako je novi Statut usvojen upravo tog dana, a prema sopstvenim odredbama stupio je na snagu tek osmog dana od objavljivanja? Ostaje ozbiljna sumnja da je rukovodstvo samo sebi stvorilo pravila po kojima je potom izabrano.
Posebno pitanje predstavlja izbor Rasima Ljajića za predsednika kluba. Zakon o sportu zabranjuje članovima uprave sportskih organizacija da istovremeno obavljaju funkcije u organima političkih partija. Ljajić je ranije tvrdio da je zamrznuo svoju partijsku funkciju. Prema javno objavljenim podacima, ostavku na mesto predsednika Socijaldemokratske partije Srbije podneo je u prvoj polovini jula 2026. godine, a partija je potvrdila njegov odlazak 2. avgusta 2026. godine. Njegovo ime stoji kao ime potpisnika finansijskog izveštaja partije za 2025. godinu u svojstvu ovlašćenog lica sa datumom 4. avgust 2026. godine.
Rasim Ljajić je tokom predizborne kampanje vodio kolo i posetio Šabački vašar, dok je Partizan prolazio kroz tešku rezultatsku krizu i tavoreo pri dnu tabele. Smatramo nedopustivim da predsednik kluba u takvim okolnostima učestvuje u vašarskim i partijskim veseljima. Takvo ponašanje pokazuje neodgovoran odnos prema Partizanu i njegovim navijačima.
Ništa manje sporna nije ni kadrovska politika. Iz prethodnog Statuta uklonjena je odredba o posebnom utvrđivanju uslova za izbor generalnog direktora. Danko Lazović ima završenu srednju školu i položen UEFA kurs. UEFA kurs ne zamenjuje visoko obrazovanje. Smatramo očiglednim da je Statut prilagođen tako da Lazović sa takvim obrazovanjem može biti imenovan za generalnog direktora, umesto da se kandidat bira prema unapred utvrđenim stručnim zahtevima. Nedopustivo je prilagođavati pravila pojedincima. Zalažemo se za ljude čije obrazovanje, kompetentnost i profesionalna reputacija odgovaraju odgovornosti koju preuzimaju.
Sportski rezultati najbolje odražavaju posledice takvog upravljanja. Partizan se nije plasirao u ligašku fazu nijednog evropskog takmičenja, a trenutno mesto na tabeli jedno je od najgorih u istoriji kluba.
Istovremeno je omladinska škola, decenijama temelj sportskog i ekonomskog razvoja Partizana, potisnuta u drugi plan. Umesto sistemskog uvođenja sopstvenih talenata u prvi tim, dovode se strani fudbaleri čiji kvalitet, doprinos i minutaža izazivaju ozbiljne sumnje. Ko odlučuje o tim transferima, preko kojih menadžerskih agencija se sprovode i čijim interesima služi takva sportska politika?
Pritom se rukovodstvo hvali finansijskom konsolidacijom i vraćanjem dugova, prećutkujući ključnu činjenicu: država Srbija obezbedila je oko 20 miliona evra direktne i indirektne pomoći, uključujući sponzorske ugovore. Dugovi otplaćeni uz takvu pomoć nisu isključivo zasluga rukovodstva. U tome su učestvovala javna sredstva, odnosno sredstva koja direktno ili indirektno pripadaju svim građanima Srbije. Dobiti 20 miliona evra pomoći nije isto što i zaraditi 20 miliona evra sopstvenim poslovanjem. Finansijska konsolidacija znači stvaranje održivog kluba, a ne zavisnost od države.
Sve navedeno je slika mnogo šireg problema: katastrofalnog stanja srpskog fudbala u kojem se godinama ignorišu institucije, kompetentnost, odgovornost i transparentnost.
Naš stav je jasan: Skupštinu i rukovodstvo FK Partizana postavila je prethodna vlast. Smatramo to očiglednim iz načina njihovog formiranja koji, po našem tumačenju, predstavlja kršenje Statuta kluba i zakona Republike Srbije. Takvo ponašanje zahteva punu odgovornost svih koji su u njemu učestvovali.
Partizan nije ničija privatna svojina, politički trofej ili prostor za ostvarivanje pojedinačnih interesa. Partizan pripada generacijama koje su ga stvarale i navijačima koji su ostali uz njega i u najtežim trenucima.
Zato još jednom zahtevamo da celo rukovodstvo FK Partizana preuzme odgovornost i podnese neopozive ostavke. Partizanu su potrebne legitimne institucije, obrazovani i kompetentni ljudi, jasna sportska strategija i odgovorno upravljanje. Partizan mora biti iznad svakog pojedinca, svake politike i svakog ličnog interesa“, navodi se u saopštenju.
