Čukarički je odneo ubedljivu pobedu nad Partizanom u gostima u Humskoj (2:0) — prvu za deset i po godina na tom terenu.
Poslednji put su belo-crni slavili u gostujućem malom gradskom derbiju 23. aprila 2016. godine: tada je Čukarički sa trenerske klupe predvodio Milan Lešnjak, a golove u trijumfu Brđana postigli su Branislav Janković u 11. minutu i Andrija Pavlović u 90. minutu, dok je za crno-bele strelac bio Božinov u 20. minutu.
Od tog susreta pa sve do poslednjeg, odigranog u subotu, Partizan i Čukarički su se na stadionu u Humskoj sastali 13 puta u Superligi Srbije: 11 puta je pobedio domaćin, a samo dva meča završena su nerešeno. Ovoga puta jedan od heroja trijumfa bio je defanzivac ekipe sa Banovog brda Milan Đoković, strelac oba gola na utakmici.
„Iskreno, nisam znao za taj podatak, znao sam samo da Čukarički veoma dugo nije pobedio Partizan u gostima. Pritom smo ih često pobeđivali na svom terenu, ali gostujući trijumf nikako nije dolazio. A pobeda je došla onda kada nam je bila najpotrebnija: nismo bili u najboljoj poziciji na tabeli, dugo nismo dobili dva meča uzastopno, bila su nam potrebna tri boda za dodatnu dozu samopouzdanja… Sada je malo lakše, ali Čukarički je i dalje prilično daleko od mesta na kojem želi da bude“, rekao je Milan Đoković.
Na pitanje da li je priprema za susret sa crno-belima bila ista kao i za svaku drugu utakmicu, dvostruki strelac iz Humske odgovorio je:
„U principu, da. Imali smo i malo vremena: novi šef stručnog štaba došao je sasvim nedavno, pred utakmicu sa Partizanom vodio nas je samo u jednoj igri — sa Zemunom…“
Međutim, akcije iz kornera, posle kojih ste postizali golove, izgledale su prilično uvežbano?
„A to smo već uvežbavali“, nasmejao se Đoković, koji je potom nastavio ozbiljnijim tonom:
„Zaista, sada je jednostavno posrećilo da sam postigao golove i da ljudi o meni govore kao o nekakvom heroju utakmice. Ali, bez lažne skromnosti, svako od nas je dao maksimum. Verovali smo i posle promašaja Uroša Miladinovića na početku utakmice, i nešto kasnije Lazara Markovića, pa i kada je Đorđe Jovanović glavom šutirao iznad već praznih vrata. Znali smo da treba samo da nastavimo u istom ritmu i da će nagrada za dobru igru sigurno doći. A meni je već i vreme bilo da postignem gol: poslednji put sam to učinio u duelu sa Radničkim u Nišu, nekoliko dana posle smrti majke“.
U drugom poluvremenu Čukarički se branio i odbranio svoje: poslednja linija Brđana bila je pod velikim pritiskom ekipe Partizana.
„Da, postigao sam dva gola, ali kad već sve to pominjemo, najvažnije za svakoga u odbrani jeste da smo sačuvali nulu. Opet, smatram da sam mogao da odigram i mnogo bolju utakmicu, neke reakcije mogle su i trebalo je da budu bolje. Govorim to zato što znam: i ja lično i cela ekipa možemo da budemo na višem nivou, a to će nam biti potrebno u svakom narednom susretu, počevši od dva najbliža koja igramo u Loznici“.
Zaista, situacija je specifična: Čukarički će odigrati dva gostovanja uzastopno, oba na stadionu „Lagator“. Najpre u okviru prvog kola Kupa Srbije protiv Loznice (sreda, 16.30), a zatim i u 14. kolu Superlige Srbije protiv IMT-a (nedelja, 14.00).
„Tako se namestilo da ćemo oba puta igrati u Loznici. Najpre protiv rivala koji je nedavno u prvom kolu Kupa već izbacio Čukarički iz tog takmičenja. Poštujemo domaćine, imamo i iskustvo prošle sezone kada smo u svom gradu Čačku ispali od Borca. Tada je na startu stradalo mnogo klubova Superlige, a u Kupu su iznenađenja uvek moguća. Moramo da odigramo na najvišem mogućem nivou, krajnje profesionalno, uz poštovanje prema našem rivalu koji u Prvoj ligi Srbije prikazuje sasvim dobre utakmice i koji će sigurno imati motivaciju da se pokaže i protiv nas. Na istom stadionu ćemo zatim u okviru Superlige Srbije igrati sa IMT-om, ali o toj utakmici u ovom trenutku zaista ne razmišljamo, biće vremena“, naglasio je Đoković.
