Posle završene Velike nagrade SAD u Ostinu Fernando Alonso je izjavio da je „kvalitet vozača u donjoj trećini poretka veoma nizak“ i nesvesno razdrmao osinje gnezdo.
Ove nedelje u Meksiku Alonso je udvostručio kritiku, posebno izdvojivši Alexa Albona, ali su mnogi drugi vozači stali u odbranu vozača Vilijamsa. Sam Albon je rekao: „Plaćenih vozača više nema. Rekao bih čak da je poredak sada najjači za dugo vreme“.
Pitanje da li neki vozač „zaslužuje“ mesto u Formuli 1 složenije je nego što izgleda. Ne postoji nužno obrnuta zavisnost između sposobnosti vozača i budžeta koji on donosi. Serhio Perez, na primer, donosi značajno sponzorstvo timu Kadilak, a ipak bi bilo teško tvrditi da nije opravdao svoje mesto rezultatima ove godine — o čemu svedoči nedavno produženje ugovora.
Ali, kako je istakao Liam Loson, odgovarajući na pitanje o skandalu oko vozačkih standarda, budžet igra mnogo veću ulogu u stvaranju nejednakosti znatno niže na lestvici jednoseda.
„Mislim da je glavna stvar u tome što je u Formulu 1 preteško ući“, rekao je on. „Previše je skupo rasti i pokušavati da se probiješ. I zato mnogi vozači nikada neće dobiti šansu da pokažu šta umeju u trkačkom automobilu“.
„Tokom godina bilo je mnogo slučajeva kada su vozači za koje se može reći da su verovatno zasluživali manje dobijali šansu umesto drugih. Tako da mislim da je u Formuli 1 tako oduvek. Iskreno, čini se da situacija ide više u tom smeru“.
„Jednostavno je preteško. Pristup je veoma, veoma težak. Odlično je što sada postoje još dva mesta, ali to je sport sa 22 mesta u svetu“.
„Ući tamo je veoma, veoma teško. Čini mi se da je tamo oduvek bilo preteško ući. Verovatno je to i veći problem“.
U velikoj meri Losonov argument je sasvim verodostojan. U eri plafona budžeta timovi su bili zaštićeni i sami su postali vredne franšize. Neki, poput Haasa i Vilijamsa, mogu imati manji ukupni budžet od drugih ili manje razvijenu tehničku infrastrukturu — nasleđe prethodne ere — ali više ne preživljavaju od trke do trke kao nekada. Vozač koji donosi budžet sada je pre prijatna dopuna nego nužnost.
Sam Loson je iskoristio podršku Red Bula, iako je njen program za mlade vozače na glasu po svojoj strogosti.
Istorijski gledano, timovi više u poretku prirodno su privlačili najimućnije sponzore, jer su dobijali najveći publicitet, ostavljajući one na začelju zavisnim od plaćenih vozača čije su sposobnosti često bile neujednačene. To je bila tajna Polišinela. Postoji apokrifna priča o plaćenom vozaču iz sredine 1990-ih Rikardu Rosetu, koji se obično kvalifikovao daleko od tempa: kažu da su umorni mehaničari Tirrela premetnuli slova „R“ i „T“ na njegovom skuteru u padoku, tako da je ispalo „tosser“.
Iako je FIA u kvalifikacijama uvela pravilo 107 odsto, kako bi odstranila opasno spore vozače, timovi na začelju u 2000-ima možda su sve više zavisili od plaćenih vozača zbog zamršenosti politike F1. Taktika „zavadi pa vladaj“ bivšeg vlasnika prava Bernija Eklstona dovela je do toga da su uzastopne verzije Concorde Agreementa, komercijalnog ugovora F1, masovno favorizovale vodeće timove u raspodeli nagradnog novca.
Sada F1 ima mnogo pravedniji finansijski ustroj, ali feeder formule i dalje rade na novcu — i to ne malom. Put u F1 najbolje je, možda, opisati Venovim dijagramom u kojem različiti skupovi uključuju superbogate roditelje, dobre sponzorske veze i/ili podršku programa mladih vozača nekog tima F1.
Čak je i Esteban Okon, čiji je otac preturao po kontejnerima na karting stazama ne bi li nabavio gume koje su bogata deca koristila samo jednom pre nego što bi ih bacila, dobio pomoć Lotusa i Mercedesa. Ne može se svako prepoznati u ranom uzrastu.
„Nisam posebno razmišljao o nivou poretka ove godine i o tome ko zaslužuje da bude tamo, a ko ne“, rekao je Loson. „Ali mislim da sport jednostavno mora nekako da postane lakši za ulazak. Jer je čak i učešće u karting trkama ludo skupo. I sada od veoma ranog uzrasta — imao sam sreće u detinjstvu na Novom Zelandu, mene su takođe veoma dobro podržavali veoma velikodušni ljudi oko mene.
Ali mislim da sve počinje od ranog uzrasta, kada čak i u kartingu dete ima šest ili sedam motora, a drugo dete ne može da testira, ne može da vozi na novim gumama. To je uvek nedostatak. Tako da da, to je sport u kojem tehnika ima ogroman značaj“.
