Crvena zvezda je bila na ivici lošeg rezultata u utakmici sa ekipom iz Andore, i to nije bio samo slab dan skupe ekipe sa Marakane — problemi su stalni i imaju dublju prirodu. Upravo zato je klub i završio u Ligi konferencija umesto u Ligi šampiona.
U čemu su glavni problemi u igri Crvene zvezde? Koji su uzroci trenutnog stanja? Ima li nade da će sve postati mnogo bolje?
Sport klub o ovim temama razgovara sa Aleksandrom Jankovićem, koji je dva puta vodio stručni štab kluba sa Marakane, do pre dve godine bio selektor Kine i jedan je od retkih fudbalskih ljudi koji su i ranije otvoreno i realistično govorili o sportskoj stvarnosti.
„Zvezda je bila na ivici lošeg rezultata, a protivnik je mnogo slabiji u svim segmentima, pa je i takav uspeo da stvori nekoliko pravih prilika. Insistirali su na iznošenju lopte pod pritiskom po svaku cenu; u prvom poluvremenu Zvezda zbog toga nije platila cenu, a u drugom — kada je otišla u minus po rezultatu. Opravdanja za crveni karton Kataija nema, ali ni u igri 11 na 11 protiv realno mnogo slabijeg protivnika nije dominirala“, naglašava Aleksandar Janković.
Da li vas je izbor Rijere u startnoj postavi iznenadio?
„Ne. U Zvezdi nema standardnih 11. Koliko je to dobro, pokazaće vreme“.
Igrači Zvezde u prvom poluvremenu protiv Inter Eskaldesa izgledali su kao da se nikada ranije nisu sreli?
„Greške se javljaju u ranoj fazi napada, u prvoj trećini. Menjaju se zadaci i pozicije, vrlo često vidimo istog igrača u drugoj ulozi. To je razumljivo sa trenerske tačke gledišta kada preuzimate ekipu na početku priprema, a na tržištu se traže igrači — ali to nije slučaj Zvezde u ovoj sezoni. U ovom trenutku adaptacija trenera na igrače zauzima važnije mesto“.
Već je očigledno da svako može da savlada golmana Zvezde pod Rijerom?
„Slabosti su u odbrani protiv kontranapada protivnika, centralni defanzivci ostaju na širokom prostoru protiv bržih igrača. To je problem koji se ponavlja i protivnici ga eksploatišu. To ne zavisi samo od snage protivnika: Inter Eskaldes je ekipa slabija, možda, čak i od svih superligaša Srbije“.
Najbolji primer igrača koji ne igra na odgovarajućem mestu je Gaštarov. Za ekipu je korisno kada se pojavljuje kao višak iz odbrane, i odlično je što mu Rijera daje punu minutažu, ali u odbrani sa njim ima mnogo problema?
„Pratim ga dugo, verujem u tog deteta. Ima mentalnu stabilnost i u Borcu i u Zvezdi, što je jedna od velikih vrlina. Primetili ste da stvara višak i ide napred, to impresionira, ali moramo da postavimo pitanje može li da se brani „jedan na jedan“, što je osnova. Nije važno da li se protivnik tipa Arnautovića okreće leđima ili Dijenga ide u prostor. Takođe je pitanje mogu li Lukasen, Nakajama i Gudelj da budu u zoni krajnjeg beka — jače ekipe će ih napadati brzinom. Kod Gaštarova igra ulogu to što su pored njega iskusniji Krunić, Ivanić, Katai… Da ne bude on taj na koga će pasti glavni teret — da ima zavetrinu. To je neprocenjivo u formiranju velikog igrača. On pokazuje da ima potencijal“.
ZAŠTO NEMA NOVIH KATAIA I IVANIĆA?
Katai i Ivanić igraju manju ulogu pod Rijerom nego kod prethodnih trenera, kako vidite taj slučaj?
„Zvezda nije jedini klub u kome iskusni igrači sa velikim zaslugama dolaze u biološki period kada daju manje u kontinuitetu nego ranije. To nije strašilo i nije tabu. Igrač spreman da prihvati novu ulogu džokera veoma je važan, to vidimo ne samo u fudbalu nego i u košarci. Ako se sve postavi dobrim razgovorom…“
Arnautović je najplaćeniji u ekipi, a uloga mu je sporedna. Kako vidite njegov slučaj?
„Ivanić, Katai i Arnautović su tri odvojena slučaja. Ako imate astronomske cifre u budžetu, a Arnautović ne ulazi, unutar kluba se dešavaju neke stvari, i pri preraspodeli novca nije se sve poklopilo. Ima i određenih promašaja. Počinje Katai kao „devetka“, tamo završava Ivanić, a Arnautović ne ulazi…“
Vidite li Kataija u Zvezdi i sledeće sezone, ili vam se to čini kao kraj velike priče?
„Pitanje minutaže je najmanje važna stavka ako izlazi na teren motivisan; ne zaboravimo koliko je utakmica rešio. Katai i Ivanić su osovina Zvezde, nezavisno od nekontrolisanog broja stranih igrača, stvarali su višak i razliku u važnim trenucima. Bili su čuvari domaćeg reda u svlačionici. Pitanje je zašto u Zvezdi nema novih Kataija i Ivanića, kako je reprezentacija došla do situacije sa Tadićem. Onda shvatimo da kada mu je 36 godina, nemamo zamenu, lutamo i zovemo ga da se vrati. Kada Kataija ne bude bilo, a domaćeg igrača nema da dočeka strance, pokaže šta se ne sme — tu može biti problem“.
NE MOŽE SE SAMO SA 11 VOJNIKA
Rijera, međutim, ne vidi Kataija kao primer — on ga je prvi kaznio i počeo da gradi disciplinu u ekipi upravo preko njega?
„Kataija znamo, ali znamo i Rijeru i njegov karakter. Katai ima svoju etiketu, ali ima je i Rijera. Imao sam priliku da radim sa njim u mladoj reprezentaciji; Katai je majstor, on daje ono što drugi ne mogu. A majstori su posebna vrsta. Ko je uspeo da dopre do njega, uspeo je i da napravi najboljeg“.
Da li je Rijera pokazao nedostatak tolerancije prema Kataiju ili je jednostavno želeo, kao i u prethodnim klubovima, da disciplinski udari po najimenitnijem u ekipi?
„Mi treneri smo najsrećniji kada imamo 11 vojnika, ali veliki rezultat ne prave samo vojnici, nego i umetnici. Dolaze i odlaze skupo plaćeni stranci u Zvezdu, a razliku su stvarali Katai i Ivanić. Nije prvi put da vidimo da Rijera „udara“ po najiskusnijima, i važno je i kako klub reaguje. Kada želi da promeni „krv“ u ekipi, on se sklanja u stranu, a trener prima udarce za određene odluke“.
DA JE SRPSKI TRENER BIO U ZVEZDI…
Rijera uporno govori da je važno kako ekipa izgleda u maju, i da je to sastav sa kojim će se boriti za mesto u Ligi šampiona. Čeka se zimski prelazni rok, ali međuvreme za Zvezdu i trenera ne obećava dobro?
„Do juna je daleko. Ko zna šta bi bilo da se utakmica sa Inter Eskaldesom nije završila tako. Utisak je više nego skroman, a videli ste i kako je ekipa gubila prednost protiv Lugana i Kopenhagena. Svaki trening je novo promišljanje, i da je umesto Rijere ovde srpski trener, bio bi pod velikom vatrom“.
Rukovodstvo je čvrsto stalo iza Rijere, ali pitanje je — do kada?
„Došao je uz veliku podršku kao davnašnji san rukovodstva Zvezde, uloženi su veliki napori da bi se doveo. Zasad se ne zagleda u njegove izbore, na primer kada brzo nedovoljni centralni defanzivci završe na pozicijama krajnjih. Prema njemu postoji pozitivna energija, organizacija dobrog dela medija u tom pravcu. Uprkos briljantnoj igračkoj karijeri Rijere, Zvezda je trenerski najveći klub za njega do sada“.
„DAJ NOVOG“ — SKUPA GIMNASTIKA
Rijera je došao da bude dugoročno rešenje, i dobro je plaćen?
„Lako je reći „daj novog“, jer je to skupa gimnastika. Zvezda se afirmisala kao klub koji mnogo plaća. Stranci to znaju, oni se „betoniraju“ jakim ugovorima. Odlaze, uzimaju novac, dolaze novi“.
Otvarate veoma važnu temu — brojni promašaji u dovođenju igrača?
„Bilo je mnogo velikih kupovina, uključujući po nekoliko igrača na krilnim pozicijama u istom prelaznom roku. Imamo Milsa, Babiku, zatim Pumu Rodrigeza, koga dovode i koji brzo odlazi. Ako se sve sabere, rashodi su ogromni“.
Ekipa Zvezde po budžetu spada među lidere Lige konferencija, a rezultati to ne pokazuju?
„Liga konferencija nije bila ni plan B, to je nova realnost, i sa njom treba živeti, izvući maksimum iz trenutne situacije. To ne znači da će se sve završiti neuspehom. Bilo bi pogrešno da ljudi koji vode klub, kada nema publike i postoji problem, govore da je Liga konferencija nešto normalno za klub. To može da uvredi inteligenciju ljudi“.
ZVEZDA NA KLACKALICI, PROCES JE U TOKU
Može li skupa ekipa Zvezde da se plasira u odlučujuću fazu Lige konferencija?
„Ako se ocenjuju čiste sume zarada, to bi bilo normalno. Proces je u toku, i ne bih želeo da izvodim zaključke. Možda jedan gol i jedna utakmica sve prelome, a Zvezda je na klackalici. Neka proces ide, a kada se završi — razgovaraćemo“.
Retki su mediji koji su, kao i vi, lokalizovali problem i u postupcima rukovodstva?
„Kao trener „letiš“ kada izgubiš tri utakmice; kao napadač ideš na klupu ako nisi dao gol na pet utakmica. Ako počneš da vidiš odgovornost iznad trenerske glave — ko je doveo 20 stranaca — odgovor nećeš dobiti. Paketi za kupovinu pojedinih igrača veoma su skupi, jer nije reč samo o obeštećenju, nego i o „nemarnim“ menadžerskim provizijama, porezu državi, zaradama fudbalera…“
To se razraslo u Zvezdi, i suština upravljanja klubom postala je upravo u tome da kroz klub prođe što više igrača i da se obrne novac?
„Kada obeštećenje za nekog igrača iznosi šest miliona evra, klubu to može da košta devet ili deset. I uz sve to on ne igra i ne daje ono što se očekuje. Promašaji su skupi, a niko ne odgovara. Svaki promašaj, međutim, ima ime i prezime. Na primer, Babika. Dovode ga i plaćaju izdašno; kada gube — kriv je trener, a kada postižu uspehe — svi su zaslužni. Imamo pitanja bez odgovora, ko je garantovao da su neki igrači podobni za Zvezdu; ispada da niko ne odgovara“.
