Imena su mnogo obećavala, ali to samo po sebi ništa ne znači. Ovog puta — znači.
U najboljem meču od početka sezone Panatinaikos je u Madridu u produžetku prekinuo seriju Real od šest pobeda — 115:112.
Taktitki dueli, neočekivani heroji, čist individualni kvalitet, uzbudljiva završnica — jedan od onih mečeva koji su najbolja reklama za Evroligu i košarku uopšte.
Kako ne početi od čoveka koji je sposoban da postigne 23 poena za četvrtinu?! Meč je završio sa 33 poena uz šut iz igre 11-13, provevši na parketu manje od 24 minuta.
Tu nema tajne — Nan predstavlja pretnju sa tri poena, pretnju sa srednje distance, na prodoru, a pritom je sjajan u igri jedan na jedan.
Dugoročno gledano, to je odlična vest za Panatinaikos posle njegove povrede.
Željko Obradović retko govori o pojedinačnim igračima pred medijima, ali sada je napravio izuzetak, i to nešto govori.
„Tokom cele karijere mi se nikada nije dogodilo da imam igrača koji je odigrao više mečeva nego što je imao treninga. Nije prošao punu pripremu. Prvi meč je odigrao posle samo pola treninga. Nije mu lako. On je čovek koji obožava košarku. Mnogo radi individualno, uz pomoć posebnih trenera, a svi znaju koliko je talentovan“, rekao je Obradović.
Demijan Džons
Obradović je počeo sa Mitoglouom na petoj poziciji, odnosno zamisao je bila jasna — nekako izvući Tavaresa iz reketa. Otuda i naglašeno slavlje kada je Mitoglou pogodio trojku u prvoj akciji „zelenih“.
Obradović je u svojoj zamisli uspeo: njegovi košarkaši su odlično čitali igru i pritom bili strpljivi. To se prelilo u mnogo otvorenih šuteva, a samim tim i pogodaka, sa tri poena.
Nije da Tavares nije uticao na igru, posebno na skoku, ali sada je imao ogromnu pomoć u liku Demijana Džonsa.
On je verovatno imao i zakucavanje sezone, bio je agresivan na izlascima, postavljao je odlične blokove — osim jednog faula u napadu — i bio je jedan od najvažnijih faktora povratka Real u igru posle ranih -15.
Pedro Martinez nije imao na raspolaganju svog najboljeg igrača u aktuelnoj sezoni Tea Maledona, kao ni motor tima — Fakunda Kampaca.
Zajedničkim snagama to je nadoknađeno, počevši od veterana Ljulja, koji je konačno dobio minute u Evroligi. Najimpresivniji je bio Alberto Abalde — čovek koji se u Real afirmisao kao specijalista za odbranu, ali bi u nekim drugim timovima njegov napadački doprinos sigurno bio znatno veći da je izabrao taj put.
Gabrijel Pročida dobija sve više minuta, i na njega se takođe odnosi to da bi u drugim timovima Evrolige imao krupniju ulogu. Ima samo 24 godine.
I ipak, čovek koji je u poslednjih godinu dana prešao u potpuno drugu kategoriju igrača u odnosu na to kakva je bila percepcija o njemu — to je Andres Felis. Meč je završio sa 27 poena i 6 asistencija.
Definitivno je na putu da bude onaj stari. Pored svega što standardno donosi — energija, skok, moćni blokovi — Lesor je ovaj meč odigrao izuzetno skoncentrisano.
To se vidi i po konačnim brojkama: 20 poena (8-10 iz igre, 4-4 sa penala), 9 skokova i 5 asistencija.
Fransisko je odlično počeo, ali je potom ponovo popustio — trenutno nije u najboljoj formi, dok je Kostas Slukas pokazao da će se brzo vratiti onoj racionalnoj verziji sebe koja kontroliše ritam meča po svojoj želji. Bila su i dva netipično loša pasa, mnogo su ga napadali u odbrani, ali se tek vratio na parket posle povrede.
