Nekadašnji vezista koji je sa „crno-belima“ osvojio tri šampionske titule, dva trofeja u Kupu Srbije i igrao u Ligi šampiona, sada ima sasvim drugačiji zadatak — da kao funkcioner pomogne voljenom klubu u delikatnoj situaciji. Prihvatio je poziv generalnog direktora Partizana Danka Lazovića da se vrati u Humsku i „zapliva“ u funkcionerske vode.
Prva tema o kojoj je govorio u podkastu „Super indirektno“ tiče se nedavnog odlaska Saše Ilića sa mesta šefa stručnog štaba „Parnog valjka“.
„Ne verujem u tu priču da bilo ko može da ’potroši‘ Saleta Ilića. Svi znamo ko je Sale, šta znači za naš klub i koliko je godina proveo u Partizanu kao igrač, sada je imao priliku da bude trener. Zaista ne verujem u priču da smo ga ’izrashodovali‘. Ovog puta stvari nisu išle kako smo želeli, to je sport, to je fudbal. Partizan je njegova kuća, više nego bilo čija od nas, i jednog dana mora da se vrati u klub, bilo kao trener ili funkcioner, njegovo mesto je ovde, u svakom trenutku“, rekao je Radosav Petrović u podkastu „Super indirektno“ i nastavio svoje otvoreno i emotivno izlaganje:
„I meni su govorili kada sam dolazio ovog leta da budem sportski direktor da će me ’potrošiti‘. Kako Partizan može da ’potroši‘ mene? Došao sam kao igrač iz treće lige u Partizan, u zlatno vreme kluba, okružen briljantnim ljudima u stručnom štabu i klubu. Partizan mi je dao priliku da ostvarim dečačke snove i osvajam titule, igram za reprezentaciju, odem u inostranstvo, a sada sam se vratio u delikatnom trenutku, i Partizan će da ’potroši‘ mene? Mogu samo sam sebe da ’potrošim‘“.
Detaljno je objasnio kako je došlo do četvrtog trenerskog mandata Aleksandra Stanojevića u Partizanu.
„Moja i Dankova ideja bila je da vratimo Aleksandra Stanojevića na trenersku klupu Partizana. Posle utakmice sa Čukaričkim sedeli smo sa Saletom Ilićem, i on je rekao da nešto definitivno mora da se promeni zarad kluba. Sve je to veoma teško podneo. Danko i ja smo morali da reagujemo, a utakmica u Nišu je već u sredu. Razumem želju navijača koji žele nova imena, svežu krv… Slažem se s tim, to je ponekad lekovito i neophodno, ali novo lice treba vreme, a nama je bila potrebna trenutna reakcija. Danas za danas“, započeo je Petrović deo priče vezan za povratak Stanojevića, i dodao:
„Bilo je i drugih opcija, imena poput Žarka Lazetića, Ace Vukovića i jednog stranog trenera. Žarko je izuzetan stručnjak, i siguran sam da će jednog dana biti trener Partizana, ali gledali smo na našu trenutnu lošu situaciju. Ekipa nema samopouzdanja, bio nam je potreban neko ko savršeno poznaje klub i o kome znamo da može da donese reakciju. Sale Stanojević je bio slobodan nekoliko dana pre toga. Kada je prvi put došao, postavši trener Partizana (2010. godine), bili smo drugi, zatim smo preokrenuli situaciju, uzeli titulu, igrali u Ligi šampiona… Znali smo da nam može doneti ono što nam treba“.
Objasnio je kako su tekli pregovori sa pomenutim šefom stručnog štaba i da su Saša Ilić i Marko Nikolić apsolutno bili za takvo rešenje. Trener grčkog šampiona AEK-a insistirao je na tome da Partizan vrati Stanojevića, uveren da je to u ovom trenutku najbolje za „crno-bele“.
„Stanojević nam je rekao: ’Potrebna vam je sveža krv, novo ime, novo lice… Vraćam se četvrti put, uz to kako sam otišao prošli put‘. Razgovarao sam sa Ilićem o tome šta misli o imenjaku Stanojeviću, i on je naglasio da je to odlično rešenje. Marko Nikolić nam je rekao da sednemo sa Stanojevićem i ne puštamo ga dok ne pristane da se vrati, jer je on, po Nikolićevim rečima, idealno rešenje. Rekao sam Stanojeviću da nećemo izaći odavde (iz kafića) dok ne pristane. Stanojević kaže: ’Znam, zato sam i došao, iako sam u početku imao negativan odgovor. Ali kada si me pozvao, zaboleo me je stomak, i znao sam da ću pristati‘. O ugovoru smo govorili dva minuta, njega to nije posebno ni zanimalo. Dugoročnih planova nema, potrebna nam je rezultatska stabilnost“.
