„Ima trenutaka kada jednostavno ne znaš šta da napišeš“, tako je počeo svoj izveštaj sa sahrane Hesusa de Migela novinar madridske „Marce“ Đoel De Rio.
„Ono što sam doživeo kod pogrebnog preduzeća, gde je bilo telo Hesusa de Migela pre nego što su ga prevezli, bio je jedan od takvih trenutaka.“
Rajko Garsija, većinski vlasnik Tenerifea, okupio je ceo tim. Bio je to neplanirani sastanak, jedan od onih koji se dešavaju zato što neke stvari jednostavno ne mogu da čekaju. Igračima je trebalo objasniti kako će biti organizovani naredni sati, kako da se oproste od Hesusa de Migela onako kako je zaslužio i, pre svega, kako da govore o onome što sledi. O tome kako da budu uz Mariju i njihovu ćerku.
„Igrači su stajali oko njega. Pažljivo su slušali. A zatim je izgovorio poslednju rečenicu“, napisao je De Rio i preneo zakletvu prvog čoveka Tenerifea.
„Molim vas da budete uz Mariju… A ja vam obećavam da njenoj devojčici nikada i ni u čemu neće nedostajati.“
„Rajko se u tom trenutku potpuno slomio. Zaplakao je i otišao. Više nije mogao da izdrži. A mi koji smo bili tamo jedva smo obuzdavali osećaj da se i u nama nešto lomi. Jer to nisu bile samo reči. To je bilo obećanje dato usred nezamislivog bola, pred potpuno slomljenim saigračima, s mišlju o devojčici koja je upravo ostala bez oca“, pisao je De Rio i nastavio:
„Tu sliku ću pamtiti zauvek. Rajko, igrači okupljeni oko njega i te reči.“
De Rio je posebno istakao tugu koju je nosio Garsija.
„Zapamtiću i kako je većinski vlasnik Tenerifea dočekao ovu tragediju. Bio je štit za sve oko sebe, preuzeo je odgovornost u najtežim trenucima i prema svima se odnosio s dobrotom, toplinom i poštovanjem. Bez distance. Svestan da je iznad svake funkcije i položaja bila porodica koja je trebalo da oseća da je zaštićena“, napisao je i zaključio:
„Mislim da i to zaslužuje da bude ispričano.“
„Ono što sledi biće mnogo teže“
„Otkako smo saznali za Hesusovu smrt, video sam toliko bola. Toliko neverice. Zagrljaje kojima nisu bile potrebne reči i ljude koji još nisu mogli da shvate šta se dogodilo. Video sam svlačionicu koja je ostala bez jednog od svojih članova, potpuno slomljenu od tuge, ali i klub koji je uspeo da se pobrine za svoje i podrži ih kao malo ko. A Tenerife je reagovao tako da to zaista duboko dira srce.
Ljudi ovog grada proživeli su njegov gubitak kao sopstveni. Žalili su za Hesusom, zagrlili njegovu porodicu i pokazali da u društvu koje tako često zaboravlja šta znači staviti se na mesto drugoga još postoje vrednosti za koje vredi boriti se. Nisu važne boje, nije važno odakle je ko i kakve razlike među nama postoje. Kada takvu tragediju proživljava jedna porodica, jedino što je važno jeste biti uz nju. Tenerife je za Hesusa bio porodica. A sada, više nego ikada, mora da bude porodica za Mariju i njihovu ćerku.
Jer ono što sledi biće mnogo teže.
Sada nastupaju dani bez odavanja počasti, bez kamera, bez toliko ljudi koji su tu da podrže. Dani u kojima će se život za sve ostale nastaviti, ali ne za one koji moraju da nauče da žive s nečijim odsustvom. A nema ničeg okrutnijeg od toga. Ipak, radije se držim onoga čemu sam svedočio poslednjih dana.
Bola, da, ali i ogromne ljudskosti koju sam sreo. Kluba koji je uspeo da bude uz svoje ljude i grada koji je pokazao koliko je veliko njegovo srce“, pisao je De Rio i potpisao:
„Za Demigol. Za Mariju. Za njihovu devojčicu.“
