Košarkaši Crvene zvezde večeras gostuju kod aktuelnog šampiona Evrope, ekipe Olimpijakosa, u utakmici desetog kola Evrolige. Bratski klubovi bi mogli da izjednače skor u međusobnim duelima ukoliko crveno-beli iz Beograda ostvare pobedu u Grčkoj. Olimpijakos trenutno vodi sa 10:9 u pobedama, ali taj balans može biti izjednačen ukoliko Zvezda ponovi igre iz poslednja dva kola.
U prilog ekipi sa Malog Kalemegdana ide i činjenica da Jorgos Barcokas u poslednje dve godine nije uspeo da nađe rešenje protiv košarkaša srpskog predstavnika, a crveno-beli su uspeli da „spakuju pobedu u džep" čak tri puta u poslednja četiri meča. Dodatni problem za ekipu iz Pireja je povreda Đana Montera, koji je morao na operaciju kolena, a ranije je postalo poznato da je Tajler Dorsi udaljen iz tima zbog kršenja klupske discipline.
U poslednjih nekoliko sezona nekako se „poklapa" da Olimpijakos ima problema sa povredama ključnih igrača baš pred duele sa Crvenom zvezdom. Međutim, koliko god šampion Evrope bio ranjiv, u sastavu i dalje ima igrače koji vrlo dobro znaju kako se igraju utakmice u najjačem košarkaškom takmičenju Evrope. Prvi među jednakima je oporavljeni Evan Furnije, koji se vraća na parket u najpotrebnijem trenutku za svoj tim. Njegov napadački arsenal i šuterski potencijal nikada ne treba dovoditi u pitanje, za razliku od izbora šuta i odbrane u kojoj, blago rečeno, ne blista.
Taktaktički intelekt, doprinos u odbrani, kao i odlično kretanje bez lopte na parketu mogao bi da donese oktobarsko pojačanje — Džon Končar. Krilo ili bek — zavisno od toga na koju poziciju ga postavljaju — mogao bi da iskoristi odsustvo konkurencije i izbori se za više minutaže protiv Crvene zvezde. Igračima koji dolaze iz NBA liga po pravilu treba vremena da se naviknu na evropski stil košarke, ali s obzirom na kadrovsku situaciju u Pireju, taj proces bi kod njega mogao da prođe znatno brže od planiranog.
Svi znamo da Barcokas ume da se žali i kada treba i kada ne treba, a da zapravo nema potrebe sažaljevati njega i njegov tim potvrđuje činjenica da na poziciji organizatora igre ima Korija Džozefa, koji je svojom igrom u finalu doneo mu dugo čekanu titulu šampiona Evrope. Druga opcija na toj poziciji je Kodi Miler Mekintajer, jučerašnji plejmejker Crvene zvezde. I jedan i drugi igraju znatno drugačije u poređenju sa prošlom sezonom, ali sada, u odsustvu Montera, otvara se ozbiljan prostor za stvaralaštvo Kodija.
Međutim, to može biti mač sa dve oštrice, jer je trener Olimpijakosa uspeo da „pripitomi" Mekintajera. On je njegove šuteve sa distance sveo na izbor „šutiraj samo kada si potpuno sam i kada moraš", usmerivši ga na ono što radi najbolje — prodore ka košu i razigravanje tima. Šansa Zvezde krije se i u psihološkom aspektu, pošto je njen bivši organizator igre zatvoreni emotivac, a emotivni naboj zbog susreta sa bivšim klubom, bivšim saigračima i dobrim prijateljima mogao bi da ga izbaci iz ritma.
Najveća snaga Olimpijakosa godinama leži u Saši Vezenkovu i dominantnoj unutrašnjoj liniji. Bugarski reprezentativac je prava napadačka mašina, ali — poput Furnijea — njegova odbrana je pod znakom pitanja. Ovde je pre svega sumnjiva želja da se radi u odbrani, a zatim i njegove fizičke mogućnosti, ali o njegovom napadačkom arsenalu slobodno mogu da se pišu pesme. Zato je Tajson Vord taj koji, uprkos solidnom napadačkom doprinosu, pre svega mora da „krpi" promašaje saigrača, što čini na izuzetno visokom nivou.
Mbaje Ndiaje je došao iz Asvela sa idejom da dobija po „kašičicu" minuta, ali je umesto toga „zahvatio kutlačom" i odličnim igrama obezbedio sebi više od 18 minuta po utakmici uz izuzetno važnu ulogu u timu. O centrima ne treba trošiti previše reči, jer je svaki kvalitetan na svoj način i ima veće ili manje zadatke u zavisnosti od protivnika. Milutinov, Džons i Hol pre svega donose ogromnu čvrstinu u skoku, pri čemu je srpski reprezentativac jedan od ključnih šrafova na obe strane terena. Ta trojka u rukama garantuje nešto više od 13 skokova po utakmici.
Pred Kristijanom Kolokom je izuzetno težak zadatak u ovom meču, pošto će se suočiti sa igračima koji godinama dominiraju u evrokup reketu. To će biti odlična prilika da potvrdi sve ono što je pokazao u poslednja dva meča, ali za Zvezdu bi bilo ključno da mu se u toj borbi pod košem pridruži i Izundu, koji je praktično prespavao uvodni deo sezone.
Velika stvar za Ibona Navara i njegove igrače je to što su imali priliku na utakmici sa Širokim, kao i na treninzima koji su usledili posle tog meča ABA lige, da prođu kroz stvari koje su do sada škripale u igri. Španski stručnjak je od samog starta sezone naglašavao da timu nedostaje desetak zajedničkih treninga da bi u potpunosti usvojio i sproveo u delo njegove zamisli.
Ovih dana se akcentuje činjenica da Zvezda ima čak sedam gostujućih utakmica u narednih osam kola Evrolige, ali se zanemaruje da za te igrače, trenera i uspostavljeni sistem to ne igra odlučujuću ulogu. Naravno, dobro je kada se čuje žamor sa tribina, ali posebno protiv Olimpijakosa — čak i onima koji ne govore srpski — melodije pesama koje će se čuti u hali biće dobro poznate, i osećaće se praktično kao kod kuće.
Zvezda će tražiti svoju šansu u bržoj i jednostavnijoj tranziciji, a u pozicionom napadu „pet na pet" ciljaće na slabe tačke protivnika — pre svega na pomenute Furnijea i Vezenkova — kao i na lošu odbranu prodora iza leđa sa strane grčkog tima. Barcokas u prošlosti nije imao pravi odgovor na petorke Zvezde sa nižim i mobilnijim igračima na poziciji centra. Upravo su ti „skraćeni" centri šutevima sa distance uspevali da izvuku defanzivce iz reketa, što je otvaralo ogroman prostor za prodore bekova i napadački skok.
Da li će Ibon Navaro svesno provocirati Kodijeve šuteve sa distance i zaključavati mu prilaze reketu, i da li će Jorgos Barcokas uvesti utakmicu u pozicioni ritam koji više odgovara njegovom timu — saznaćemo večeras, negde posle 22 časa.
