Pilot Mercedesa u Formuli 1 Džordž Rasel izjavio je da, uprkos nestabilnoj sezoni 2026. godine, pred njim stoji još „dobrih 12–15 godina“ u šampionatu. Britanac dolazi u Mexico City kao drugi u ličnom plasmanu, sa zaostatkom od 123 poena za mladim timskim kolegom Kimijem Antonelijem, koji već ovog vikenda može da osvoji svoju prvu titulu.
Rasel je pobedio na uvodnoj trci sezone u Australiji, ali od tada je njegova godina oscilirala između pol pozicija i pobeda s jedne strane i slabih rezultata s druge, uključujući tri odustajanja zbog problema s pouzdanošću. Antoneli je, nasuprot tome, nastupao mnogo stabilnije.
„Iskreno, ove godine sam, verovatno, saznao o sebi više nego što bih želeo“, priznao je Rasel. „Usponi i padovi u sportu su ogromni. I sve to zato što svi mi veoma brinemo o onome što radimo. Ali podsećam sebe: imam 28 godina. Vidim kako Luis i dalje nastupa na najvišem nivou sa 41, a Fernando sa [45].
„Luis je većinu svojih titula osvojio posle 30. I ova godina sigurno neće odrediti moju karijeru u celini. Neće me slomiti. Ako ništa drugo, učiniće me jačim“.
Uprkos tome što zaostaje za pilotom koji vozi tek svoju drugu sezonu u F1, naspram njegove osme, Britanac je reagovao izuzetno čvrsto.
„Prilično sam ponosan na svoju otpornost i na to kako sam se izvlačio iz veoma teških trenutaka. I zapravo, u svojim najnižim tačkama ove sezone sam se po pravilu vraćao veoma, veoma snažno. A onda bih posle dobre trke ponovo imao lošu.
„Dakle, to je možda nešto što i ja treba da analiziram, jer uvek nastupam najbolje posle svojih najgorih trka. Možda je to samo slučajnost. Možda u tome ima nečega, ali ja se trkam duže nego što se ne trkam. I uspešnih godina imam više nego relativnih neuspeha.
„I ne mislim da bilo koji sportista, ma koliko bio velik, svake godine svoje karijere nastupa na najvišem nivou. Nažalost, za mene je ova godina došla možda u trenutku kada mi je to bilo najpotrebnije. Ali to nikako nije kraj mog puta. Preda mnom je još dobrih 12–15 godina“.
Posle dominantne pobede u Bakuu i odustajanja u Maleziji, pilot je završio deveti i osmi u Singapuru i Ostinu, redom. To svakako nije bilo lako.
„Mi nismo bokseri koji se u ringu direktno bore s nekim drugim. Mi se na neki način borimo sami sa sobom, skoro kao golfer, kao u kvalifikacionom krugu. Tu si sam. I upravo rad i priprema koju si sam obavio određuju da li će nastup biti dobar ili ne.
„Zato ne gledam direktno u svog glavnog rivala i ne mislim: kako da pobedim tog momka? Pre ću pogledati sebe u ogledalo i pomisliti: šta treba da uradim da ne bih pravio te slabe nastupe?“
I drugo mesto mu neće doneti veliku utehu:
„Za svakog pilota na startnoj rešetki značajna je samo jedna pozicija — P1. I biti najbolji od ostalih nije ono o čemu sanjaš u detinjstvu. Dokle god u ovom sportu to nije P1, u suštini je ili to ili ništa“.
