„Portugal će zauvek ostati u meni“, napisao je Ronaldo u opisu videa u kojem je pročitao opširnu poruku.
„Za portugalski narod došao je dan kada vraćam dres sa brojem sedam našoj reprezentaciji. Nikada nisam osećao da je pripadao isključivo meni. Ali tokom 23 godine imao sam privilegiju i odgovornost da ga nosim, branim i nosim sa sobom na stadione širom sveta. Danas je došao trenutak da ga predam budućnosti. To nije bila laka odluka, jer postoje odluke koje se ne donose samo glavom, već i srcem.
Put koji je počeo u avgustu 2003. i zauvek promenio moj život, došao je do kraja. Kada se osvrnem i pomislim na sve što sam proživeo sa reprezentacijom, ne vidim samo utakmice, golove, rekorde ili trofeje. Vidim ljude. Vidim imigrante koji su se na 90 minuta osećali malo bliže Portugalu.
Vidim milione Portugalaca koje nikada nisam lično sreo, ali koji su bili deo mog života. Jer na kraju krajeva fudbal je mnogo više od igre. Fudbal su ljudi. Tokom cele karijere u reprezentaciji trudio sam se da pomeram sopstvene granice. Želeo sam da pobeđujem, želeo sam da budem najbolji, želeo sam da upišem istoriju.
Uvek sam bio zahtevan prema sebi. Uvek sam želeo više, uvek sam verovao da možemo da idemo dalje. I dao sam sve što sam imao za taj dres. Bile su savršene večeri i noći, bile su pobede koje nikada neću zaboraviti. Bilo je i poraza kojih mi je i dalje teško da se setim. I ja sam grešio, i ja sam patio, bilo je trenutaka kada nisam uspevao da dam portugalskom narodu ono što je toliko očajnički želeo. Ali nikada nisam odustao. I iznad svega — nikada nisam prestao da budem ponosan što predstavljam Portugal.
Tokom ovih godina naučio sam nekoliko vrlo jednostavnih stvari. Golovi blede, trofeji ostaju u muzejima, rekordi na kraju padaju. Ali postoji nešto što vreme nikada neće moći da izbriše: mesto koje zauzimamo u srcima ljudi. Ako sam vas ikada usrećio, ako je moj gol ikada naterao nekoga da zagrli drugoga, zaboravi na brige i oseti samo ponos zbog naše zemlje, onda sve nije bilo uzalud. Jer biti Portugalac — upravo je u tome. Patimo zajedno, dižemo se zajedno.
Ponovo verujemo. Portugalu će uvek trebati mladi ljudi koji sanjaju, igrači koji nikada ne odustaju, nove generacije koje veruju da se može stići tamo gde ranije niko nije stigao. Jer zemlja koja nastavlja da stvara nove heroje — to je zemlja koja nikada ne prestaje da veruje u sebe.
Mojim saigračima u ovoj sezoni želim da kažem posebne reči. Hvala vam za svaki sprint, za svaki zagrljaj, za svaku raspravu, za svaku tišinu pre izlaska na teren. Za svaku pobedu koju smo zajedno proslavili i za svaki poraz koji nas je učinio jačima. Imao sam privilegiju da budem vaš kapiten. Ali nijedan kapiten ne ide sam. I vi ste deo moje priče.
Svim trenerima, glavnim trenerima, lekarima, fizioterapeutima, administratorima, osoblju i mnogim ljudima koji su radili sa mnom svih ovih godina: moja zahvalnost. Mnogi od vas se nikada nisu pojavili na fotografijama. Ali bez vas nijedna od tih fotografija ne bi bila moguća.
Mojoj porodici — hvala što ste podelili ovaj san sa mnom. Hvala za razumevanje prema odsustvima, žrtvama i vremenu kada je reprezentacija morala da zauzima prostor koji je pripadao i vama. Ako sam dogurao tako daleko, to je zato što smo uvek išli ruku pod ruku.
I portugalskom narodu, svim Portugalcima rasutim po svetu, želim da kažem još jednu poslednju stvar. Postoji slika koju ću uvek nositi sa sobom. Trenutak kada počinje nacionalna himna. Gledam oko sebe, vidim svoje saigrače, vidim tribine, vidim decu, majke, očeve, bake i dede. Vidim Portugalce koji su došli izdaleka samo da bi bili tamo. I tokom tih nekoliko minuta prestajemo da budemo različiti. Nema klubova, nema boja, nema klasa, nema profesija, nema mišljenja. Postoji samo jedna strast. Portugal.
To osećanje nosiću sa sobom do kraja života. Danas se završava moj put na terenu sa reprezentacijom. Odlazim uzdignute glave, ponosan na pređeni put i svestan da sam dao sve što sam imao za Portugal. Ali nikada neću prestati da budem jedan od vas, nastaviću da patim, radujem se i slavim svaku pobedu Portugala sa jednim „siuuu“.
Proveo sam život radeći na tome da budem najbolji igrač na svetu. Danas shvatam da je najveća pobeda bila to što sam zaslužio pravo da predstavljam najbolju zemlju na svetu. Hvala vam za ovih 23 godine. Hvala što ste verovali u mene. Hvala što ste mi omogućili da proživim san koji je počeo kada sam bio samo dečak na Madeiri koji je jurio za loptom. Dres koji nosim ostaće, a ponos zbog toga što sam ga nosio biće moj zauvek. Portugal će zauvek ostati u meni.
Zbogom, Kristijano Ronaldo“, navodi se u oproštajnoj poruci Portugalca.
Ronaldo je odigrao za nacionalnu reprezentaciju Portugala 234 utakmice i postigao rekordnih 146 golova, što ga čini najboljim strelcem i rekorderom po broju utakmica u istoriji muškog reprezentativnog fudbala.
Za Portugal je debitovao 2003. godine, a za više od dve decenije postao je simbol nacionalnog tima i jedan od onih koji su najviše doprineli najvećim uspesima portugalskog fudbala.
Sa kapitenskom trakom predvodio je reprezentaciju do titule prvaka Evrope 2016. godine, kao i do trofeja Lige nacija 2019. godine, i učestvovao je na pet svetskih prvenstava i šest evropskih prvenstava.
Odluka o odlasku doneta je posle ispadanja Portugala sa Svetskog prvenstva 2026. godine. Ronaldo je i ranije nagoveštavao da razmišlja o završetku karijere u reprezentaciji, ali je tada odlučio da nastavi da igra za nacionalni tim.
Njegov odlazak usledio je i posle turbulentnog perioda u reprezentaciji, uključujući nesuglasice sa glavnim trenerom Žoržom Žezusom, nakon što je u septembru ostao na klupi tokom pobede Portugala nad Norveškom u Ligi nacija.
Iako je ranije davao do znanja da je i dalje na raspolaganju glavnom treneru, objavom na društvenim mrežama potvrdio je da je sada konačno odlučio da završi priču sa reprezentacijom.
Tako Portugal ostaje bez dugogodišnjeg kapitena, najboljeg strelca i igrača koji je više od dve decenije bio lice nacionalnog tima.
Brojke koje Ronaldo ostavlja za sobom govore same za sebe: 234 utakmice, 146 golova, titula prvaka Evrope i trofej Lige nacija.
Jedna od najvećih reprezentativnih karijera u istoriji fudbala došla je do kraja.
