Malo ko je računao da će se turski klub naći u takvoj poziciji. Čak iako je sezona dugačka, Bešiktaš je već uspeo da oseti teškoće, uključujući povrede i bolan poraz kod kuće od Valensije sa razlikom od samo dva poena u 1. kolu.
Ako budemo precizni, u ovom trenutku Bešiktaš ima tri pobede u gostima i samo jednu kod kuće, uz poraze u Istanbulu od Barselone i Olimpijakosa. Ipak, trener Dušan Alimpijević i njegovi igrači savladali su u gostima Makabi Tel Aviv, Baskoniju i Virtus Bolonju, a takođe su odbranili domaći teren u utakmici protiv Bajerna iz Minhena.
To je solidan početak za prvu sezonu kluba u savremenoj eri Evrolige — posle više od decenije od 2013. godine, kada je poslednji put nastupao na najvišem nivou.
I Bešiktaš to radi sa stilom, kombinujući smelost trenera Alimpijevića i novajlije Lonija Vokera. Alimpijević nastavlja dugačak niz uspešnih srpskih trenera koji su ostavili trag u evropskoj košarci, a Voker je jedinstveni ofanzivni talenat, što je dokazao u sastavu Žalgirisa u sezoni 2024-25 i u Makabiju prošle godine.
Posle njegove partije od 30 poena u Bolonji postaje jasno da Voker može da bude ključ za Bešiktaš u nastavku, čak i ako igrači kao što su Dejvid DeJulijus, Skoti Vilbekin, Džejlen Nouel i Entoni Braun takođe umeju da preuzmu igru na sebe.
Međutim, Voker — kao i Bešiktaš — ima zbog čega da nosi ljutnju: napustio je Žalgiris zbog povratka u NBA koji se nije ostvario, i propustio je plej-of sa Makabijem, uprkos svom talentu. Bešiktašu je potreban on, a njemu je potreban uspeh sa Bešiktašom.
Njegov bivši klub, Žalgiris, dolazi u Istanbul sa učinkom 5-4 i 10. mestom na tabeli, tako da je izazov očigledan. Na kraju krajeva, pozitivan rezultat može da se smatra predznakom toga kako bi ova sezona mogla da se završi.
