Frajburg — glavna senzacija starta sezone u Bundesligi! Iako je u šestom kolu tim iz istoimenog grada, koji nazivaju „biserom Švarcvalda“ (on se nalazi na zapadnim padinama tog šumovitog planinskog kraja), pretrpeo prvi poraz — u gostima kod Bajer Leverkuzena (1:2) — upravo je on postao najprijatnije iznenađenje dosadašnjeg toka nemačkog prvenstva.
Pre neuspeha u Leverkuzenu, kolektiv koji sa trenerske klupe vodi Julijan Šuster ostvario je četiri pobede (protiv Verdera, Paderborna, Borusije Menhengladbah i Šalkea) i odigrao nerešeno sa Ajntrahtom, zauzimajući visoko treće mesto na tabeli sa 13 poena i impresivnom gol-razlikom 15:6.
Nezahvalan je posao predviđati kako će tim iz pokrajine Baden-Virtemberg završiti tek započeti bundesligaški maraton, ali ono što je do sada pokazao zaista impresionira. Frajburg je ostvario ubedljive pobede u utakmicama sa Verderom (4:1) i Borusijom Menhengladbah (5:0), a u susretu sa Šalkeom njegovi fudbaleri pokazali su čvrstinu karaktera i pobednički duh, uspevši da u manjku (Suzuki je isključen u 64. minutu) sačuvaju minimalnu prednost. Tim sa stadiona „Europa Park“ predstavlja odličnu kombinaciju mladosti i iskustva, a njegovi rezultati su posledica promišljene klupske politike koja traje decenijama, čije su glavne odlike kontinuitet, strpljenje i pre svega oslanjanje na sopstveni igrački i trenerski „rezervoar“.
Frajburg raspolaže jednom od najboljih omladinskih akademija u Nemačkoj, iz koje crpi talentovane igrače za prvi tim. Sastav crveno-belih popunjava se kupovinom novajlija na koje ovaj klub nikada ne izdvaja velike sume. Godinama nijedan novi fudbaler Frajburga nije koštao više od 10 miliona evra, sve dok to „pravilo“ nije prekršeno leta 2026. godine, kada je za dovođenje golmana Verdera Bakhausa izdvojeno 12 miliona evra. I pri prodaji najkvalitetnijih fudbalera u Frajburgu se uvek vodilo računa o očuvanju balansa tima, ostavljajući u sastavu neke iskusne igrače koji su izašli iz njihove akademije. Ništa manje zanimljiva nije ni činjenica da su od 1991. godine do danas ovaj tim vodila samo pet trenera, od kojih su dvojica — Volter Finke i Kristijan Štrajh — neprekidno provela na klupi više od deset godina.
Volter Finke je vodio Frajburg 16 godina (od 1991. do 2007. godine), i u njegovo vreme „Brazilci iz Brajzgaua“ (tako su nazivali ovaj klub iz regiona u kojem se nalazi, zbog privlačnog fudbala) su prvi put u klupskoj istoriji u sezoni 1993/1994. postali članovi bundesligaške zajednice. Već u drugoj sezoni (1994/1995) Finkeovi puleni ostvarili su dosad najveći bundesligaški uspeh Frajburga, završivši nemačko prvenstvo na trećem mestu sa zaostatkom od tri poena za šampionom Borusijom, što im je donelo i debitantski nastup u Evropi (Kup UEFA), gde su u prvom kolu eliminisani od češke Slavije. Naravno, u „eri Finke“ Frajburgu nije uvek sve išlo glatko. Tokom tog perioda klub je tri puta ispao iz Bundeslige, ali njegovim rukovodiocima na čelu sa dugogodišnjim predsednikom Achimom Štokerom nije padalo na pamet da rešenje nastalih problema traže u smeni Finkea i dovođenju novog trenera.
Posle Finkeovog odlaska tim je od 2007. do 2011. godine trenirao Robin Dut, zatim se nakratko na tom poslu zadržao Markus Zorg. A onda je Frajburg dobio novog trenera na dugoj distanci — Kristijana Štrajha, koji je tu funkciju obavljao više od 12 godina i odigrao sa timom 383 utakmice Bundeslige. Čovek koji je ovom klubu dao ukupno 29 godina (ranije je trenirao omladinske kategorije) nastavio je kontinuitet započet u „eri Finke“ i dva puta doveo Frajburg do petog mesta u bundesligaškom takmičenju, a jednom (2022. godine) — do finala Kupa Nemačke, u kojem je tim izgubio od Lajpciga. Iako je i u njegovoj eri Frajburg jednom ispao iz elitnog društva, to nije uticalo ni na Štrajhov status ni na njegovu popularnost među navijačima kluba. Taj diplomirani germanista, koji je svakodnevno išao na posao biciklom, smatran je nekonvencionalnim trenerom koji je „bez uvijanja“ govorio o delikatnim političkim i sportskim temama. Podsticao je svoje igrače da misle i jednom je izjavio „da mu je važnije da od onih sa kojima radi stvori razumne ljude nego igrače za Bajern“.
Jedan od njegovih učenika, koji je prihvatio Štrajhove poglede o „razumnim ljudima“ i upio trenerske ideje šefa, bio je Julijan Šuster. Taj zadnji vezni igrač je u 24. godini došao 2008. godine iz Štutgarta u Frajburg, gde je tokom narednih deset godina odigrao 280 utakmica i postao kapiten tima. Još kao fudbaler, Šuster je pokazivao interesovanje za trenerski rad, a nakon završetka igračke karijere 2018. godine najpre je radio kao trener omladinskih kategorija, zatim je postao asistent Kristijana Štrajha. Kada je Štrajh odlučio da ode, rukovodioci kluba su u julu 2024. godine smatrali da je Šuster najbolje rešenje da postane „čovek kontinuiteta“ i nastavi „prokrčenim putem“ svog dugogodišnjeg šefa i mentora. U debitantskoj sezoni na trenerskoj klupi Frajburg je završio bundesligaški maraton na petoj poziciji, što mu je donelo plasman u Ligu Evrope. Malo ko je mogao pretpostaviti da će tim sa stadiona „Europa Park“ u drugom po snazi takmičenju Starog kontinenta doći do finala, odnosno do najvećeg međunarodnog uspeha. Šusterovi puleni su u plej-ofu Lige Evrope bili jači od Genka, Selte i Brage, a u utakmici za trofej, odigranoj 20. maja 2006. godine, izgubili su od Aston Vile (0:3). U Bundesligi je Šusterov tim zauzeo sedmo mesto, što mu je, međutim, bilo dovoljno da ponovo dobije „vizu“ za Evropu, tačnije za treće po snazi takmičenje UEFA — Ligu konferencije.
Početak tekuće sezone doneo je neočekivanu seriju briljantnih rezultata tima iz grada na padinama Švarcvalda. Frajburg je — do već pomenutog poraza od Bajer Leverkuzena — u utakmicama odigranim u tri takmičenja (Bundesliga, Kup Nemačke i kvalifikacije i grupna faza Lige konferencije) ostvario impresivan bilans od osam pobeda i jednog nerešenog rezultata, što je bio start u koji se niko nije nadao. Šuster je uspeo da „složi slagalicu“ u timu bez velikih „zvezda“, ali sa kvalitetnim igračima koji su u skladu sa trenerovim zahtevima sposobni da uspešno funkcionišu kao tim. U tom sastavu odbranom „komanduje“ iskusni 32-godišnji bivši igrač reprezentacije Nemačke Matijas Ginter, koji se posle nastupa za dve Borusije 2022. godine vratio u klub rodnog grada. U sredini terena igru kreira Maksimilijan Egeštajn, po bokovima prodiru kapiten Vinčenco Grifo i Deri Šerhant, a za golove su zaduženi Japanac Juito Suzuki (trenutno najbolji strelac tima sa četiri postignuta gola) i hrvatski napadač Igor Matanović (za sada postigao tri gola u utakmicama Bundeslige).
Naravno, nerealno je očekivati da će senzacija Bundeslige voditi borbu za titulu sa mnogo kvalitetnijim timom Bajerna, ali neće biti iznenađenje ako Šusterovi fudbaleri, nastavivši dobru igru, po završetku šampionskog maratona dođu do mesta koje daje plasman u Ligu šampiona. Adut igrača i trenera tima sa stadiona „Europa Park“ je, bez sumnje, činjenica da, za razliku od većine klubova, oni nisu izloženi imperativnom pritisku potrebe za postizanjem uspeha. Jer Frajburg je klub čiji rukovodioci i navijači slave pobede i dobra mesta, ali pritom ne doživljavaju neuspehe kao tragedije zbog kojih treba „skidati“ trenerske i igračke „glave“. Tome, bez sumnje, doprinosi i struktura vlasništva ovog, može se reći, narodnog kluba, koji, za razliku od većine bundesligaških klubova, nema spoljne investitore i nije organizovan kao akcionarsko društvo. Pravno se vodi kao udruženje građana, što znači da je stoprocentno u vlasništvu svojih članova, kojih je oko 80.000.
U ovom narodnom „malom“ klubu iz grada na padinama Švarcvalda između navijača (odnosno članova Frajburga) i fudbalera već odavno je uspostavljena čvrsta veza uzajamnog poštovanja i komunikacije, o kojoj je, još kao igrač, govorio sadašnji trener Julijan Šuster.
„Kada izađemo u grad, ne želimo da nas vide kao fudbalere. Želimo da budemo samo obični ljudi iz Frajburga. Tako se i ponašamo. Fudbaleri zaista imaju dobar posao, zarađuju bolje od ostalih, ali zašto je to važno? Mi u Frajburgu razgovaramo sa svima, pozdravljamo se sa svima i zahvaljujemo ljudima“, rekao je Šuster.
