Vozač Ferarija je startovao peti i na startu je pretekao Isaka Hadžara, izašavši na četvrto mesto, iako je bio jedini koji je trku počeo na korišćenim soft gumama.
Međutim, u tom delu trke Hamilton je gubio 0.277 sekundi po krugu u odnosu na svog timskog kolegu Šarla Leklera, kao i 0.422 sekunde u odnosu na Maksa Verstapena — obojica su vozili na novim soft gumama. Tih nekoliko sekundi upravo je sačinilo zaostatak zbog kojeg Britanac u završnici trke u Ostinu nije uspeo da pretekne Verstapena u borbi za treće mesto — i, moguće, Leklera u borbi za drugo.
Glavnim razlogom nedostatka tempa u prvom delu trke sedmostruki šampion sveta nazvao je neoptimalna podešavanja — posledicu pogrešnih smerova rada na slobodnim treninzima.
„Nedostajao mi je tempo u prva dva dela trke, u suštini. Jednostavno nisam mogao da skrenem bolid“, rekao je Hamilton.
„Na kraju krajeva, sve je počelo u petak. Pogrešna podešavanja za FP1, zatim pogrešan smer u FP2, vratili smo se i došli do najbolje opcije u FP3.
„Ali između bolida Šarla i mog postoji mala razlika, u suštini, upravo u trci. Uglavnom se to tiče zadnjeg krila, toga koliko krila stavljaš, i mislim da smo jednostavno bili nedovoljni — stalno smo bili nedovoljni iz nekog razloga.
„Kada voziš krugove na gridu, čini se da je bolid dobar. A čim trka počne — jednostavno ogromno proklizavanje i nedovoljna upravljivost. Nisam mogao ništa da uradim u vezi s tim, pa su jednostavno otišli. Izgubio sam tih osam sekundi, i upravo zato na kraju nisam dobio tu [treću] poziciju“.
Dodao je: „Tokom pit-stopova sam dodao četiri klik-a [ugla prednjeg krila], na sledećem pit-stopu sam dodao još četiri, i čak i tada mi je nedostajalo još četiri. I to je ludilo — biti 12 klik-ova ispod. Zaista moramo da razjasnimo kako smo do toga došli.
„Ali mislim da bi sve bilo nešto drugačije da smo s tim počeli u FP2, gde voziš dugu seriju krugova. Upravo tu je Šarl stekao iskustvo s tim podešavanjima, a ja nisam odvozio dugu seriju krugova na njima.
„Tako da, kao što sam rekao, našao sam se malo u gubitničkoj poziciji, ali iz toga se može izvući mnogo toga pozitivnog. Tim je odlično odradio pit-stopove i strategiju, i očigledno smo imali pristojan tempo danas, posebno u poslednjem delu trke. Da sam ga imao u prva dva, sigurno bismo bili na podijumu“.
Hamiltonove poteškoće je pogoršao izbor guma: za poslednji deo trke ipak je prešao na tvrdu smešu umesto još jednog seta medium guma, kako je prvobitno bilo planirano, ali šteta je već bila naneta.
„Izabrao sam dva seta medium guma, jer nisu mislili da će tvrda guma biti dobra“, objasnio je on. „S odloženim znanjem, shvatam da bi dva seta hard guma bila bolja — tvrda guma je bila najbolja.
„I zbog toga sam startovao na korišćenim soft gumama, a razlika između korišćenih i novih je dve sekunde trkačkog vremena. To utiče i na start u poređenju s ostalima koji imaju sve novo. Svi bolidi ispred mene su na novim gumama, ali ja sam imao veoma dobar start, skoro sam izašao na treće mesto, ali Šarl je bio sa spoljne strane, i nisam mogao to da iskoristim“.
Hamiltona je takođe omeo kasni režim virtuelnog bezbednosnog vozila, uveden radi evakuacije zaglavljenog Kadilaka Valtterija Botasa. Svežije gume su mu omogućavale da nadoknađuje skoro sekundu po krugu u odnosu na Verstapena, ali neutralizacija je pokvarila njegov povratak.
Na pitanje da li bi sve moglo da se odvije drugačije bez VSC-a, Hamilton je odgovorio: „Verovatno bih imao malu borbu s Maksom, možda poslednjih par krugova. Da, to bi bilo sjajno. Ali, kao što sam rekao, mislim da je sve to bilo rezultat prva dva dela trke, gde sam jednostavno izgubio previše. Ne mogu u budućnosti da poklanjam to vreme.
„Zaista sam zadovoljan kako sam vozio. Samo su bila potrebna dva cela dela trke da pokušam da nateram ovaj bolid da skreće. A kada je u trećem delu počeo da skreće, vratio sam se na tempo momaka ispred. Ali to je veliki jaz koji treba smanjiti. Osam, devet sekundi ili koliko je već bilo do bolida ispred, a ti momci su očigledno bili veoma brzi. Tako da jednostavno moram da radim na tome da ne gubim to“.
Lekler i dalje u potrazi za pobedom
Šarl Lekler, Ferari
U međuvremenu je Lekler doneo Ferariju treći uzastopni podijum, ali je bio razočaran što je zaostao 13 sekundi za pobednikom trke Kimijem Antonelijem.
„Uživao sam“, prokomentarisao je Monačanin. „Start je bio zabavan, a onda je s Landom [Norisom] i Maksom ponovo bilo prilično zabavno. Tako da je to jedna od onih trka u kojima se ne dosađuješ previše u kokpitu i ima za šta da se bori.
„Čak sam mislio da je pobeda moguća u nekom trenutku, kada sam video da Kimi ide na jedan pit-stop. Sudeći po našim brojkama, trebalo je da mu bude teže bliže kraju trke. Nije mu zaista postalo teško u završnici, ali, da, bila je to zabavna trka. Šteta samo što nam je nedostajalo do pobede“.
Ferari sada ima seriju od devet etapa bez pobeda, i, uprkos nedavnim ohrabrujućim znacima, Lekler nije siguran da će u bliskoj budućnosti moći da pretvori svoj tempo u pobedu.
„Da li ću moći to da pretvorim u pobedu, prilično je teško predvideti, jer su razlike veoma male, i to takođe zavisi od planova drugih timova za unapređenja u narednim trkama“, rekao je on.
„Ali osećaj u bolidu je sve bolji i bolji. Ovi bolidi su veoma specifični i jedinstveni, i čini mi se da sam u poslednje dve-tri trke ponovo otkrio nešto sa stanovišta vožnje, a posebno podešavanja za moj stil vožnje. Jednostavno su oba faktora zajedno dala korak napred, i osećam se mnogo komfornije u bolidu.
„Tako da se nadam da će se to uskoro preliti u pobedu. Bilo da je u Singapuru ili ovde, u Ostinu, bili smo prilično blizu, pa sam siguran da ćemo imati šansu da pobedimo trku do kraja sezone“.
