Sa povratkom formata Chase for the Championship i sa borbom za poene koja je praktično završena, to je značilo da je Kyle Larson u četvrtak na Homestead-Miami Speedway sedeo na sceni i odgovarao na pitanja sam.
Kako je Denny Hamlin rekao u nedelju uveče na Martinsville Speedway, pre nego što je Larson krunisan, ostaje samo „dog and pony show“, tokom kojeg bi morao da stoji na sceni i pravi se da jedan procenat verovatnoće može zaista da uspe. To je rekao istog dana kada je Christopher Bell na pitanje da „tehnički ne znamo“ kako će se odvijati šampionska trka takođe odgovorio: „Mislim da znamo“.
Čini se da se NASCAR složio s tim, dozvolivši Bellu i Hamlinu da preskoče medijski dan: oni ulaze u vikend sa zaostatkom od 67 i 70 poena. Larson bi mogao da obezbedi šampionsku titulu samo osvajanjem osam poena u prve dve etape ili plasmanom na 28. mesto ili bolje bez poena za etape.
Drugim rečima, ako se ne dogodi najneverovatniji scenario, Larson će osvojiti svoj treći Bill France Trophy za šest godina. Zbog toga je on bio jedini kandidat pozvan na medijski dan.
„Da, ovo je definitivno bio najneobičniji medijski dan za mene“, rekao je Larson. „U prošlosti je to bio Final Four, ti si tamo i ne znaš baš — sve što znaš je da moraš jednostavno da ih pobediš na stazi, a ovde još uvek ima poena i svega ostalog, to je drugačije, ali onda taj razmak, da, ja sam sam, i to je sjajno.
„Ali da, iskreno, ovo je pomalo neprijatan medijski dan za mene, ali zaslužili smo pravo da bude neprijatan. Volim neprijatnost, ili se prema njoj odnosim normalno. Sve je u redu“.
Opet, matematičke verovatnoće govore da će Larson obezbediti titulu i pre polovine trke, a dva plasmana u top 5 po etapama biće dovoljna. U tom scenariju Larson će osetiti izvesno uzbuđenje, ali takođe očekuje da će ga Cliff Daniels držati koncentrisanim do karirastog flaga.
Kyle Larson slavi pobedu sa timom u Victory Lane, Chevrolet br. 5 Hendrick Motorsports
Na kraju krajeva, oni bi takođe želeli da proslave šampionsku titulu pobedom u samoj trci, kako bi imali šta dvostruko da proslave.
„Nadam se da ću to osetiti u nekom trenutku prve dve etape“, rekao je Larson. „Ne znam baš kakav će to biti osećaj, kako će zvučati i šta će Cliff reći. Poznajući Cliffa, siguran sam da će biti potpuno fokusiran, kao: ‚Hej, čoveče, evo šta se upravo dogodilo. Hajde da ostanemo koncentrisani, ovde ćemo uzeti četiri gume‘, i tako dalje.
„Nadam se da ćemo dobiti Cliffov robot u radio-eteru koji će mi reći da ostanem koncentrisan, jer želim da provedem sjajan dan, pobedim u trci i osvojim šampionsku titulu, pa ćemo videti“.
Sama činjenica da se Larson uopšte našao u takvoj poziciji je nadrealna, jer čak ni sam vozač nije osećao da je to zaista ostvariv cilj. Larson nije doslovno ponovio Tonyja Stewarta iz 2011. koji je govorio da uopšte nisu zaslužili mesto u Chaseu, ali unutrašnji osećaj nije bio mnogo daleko od toga.
Do tog trenutka Larson nije osvojio nijednu trku u sezoni, ali je zatim pobedio tri puta, sakupio drugi najveći broj poena za etape, a njegov prosečan plasman 6.78 bio je pomućen samo katastrofalnom trkom na Phoenix Raceway.
„Zaista nisam imao samopouzdanja, nula, pred Chase“, rekao je Larson. „Bilo je nade, ali samopouzdanja ne“.
Zatim je Larson završio peti u Southern 500, osvojivši devet poena za etape.
„Sećam se kako sam odlazio sa te trke sa mišlju: ‚Bože, prvi put za čitavu večnost ovo je delovalo kao tim br. 5‘, jer smo vodili trku ka pobedi“, rekao je Larson. „Zaista, nisam osećao da smo bili u takvoj poziciji dugo vremena.
„Onda smo pokazali dobar finiš, i da, jednostavno sam pomislio: ‚Bože, ako možemo da se nadamo bliskoj brzini i nastavimo ovo, strateške odluke i izvršenje, videćemo kuda će to odvesti‘“.
Kuda je to odvelo — do pobede na Gatewayu, i impuls je samo rastao. Larson je očekivao da će bar jednom nešto poći naopako, i to se dogodilo na Phoenixu, ali u ostalom su bili besprekorni.
Uprkos svim šansama, matematičkim verovatnoćama i ostalom, Larson i dalje kaže da oseća pritisak. Zašto?
„Pa, mislim da su pritisak i njegov izvor nešto kao: ‚Bože, uradio si tako sjajan posao do ovog trenutka da se dovedeš u takvu poziciju‘. Jednostavno ne bih želeo da se dogodi nešto ludo i uništi sav rad koji smo uložili da bismo bili u odličnoj poziciji gde ne moraš da skupljaš gomilu poena.
„Mislim da je to taj pritisak, kao: ‚Bože, ne omanji na ovoj etapi‘“.
Pritom kaže da će to nestati kada stavi kacigu, jer se isključivo se fokusira na neposredni zadatak — start, restart, vožnju po gornjoj liniji, pit-stopove i upravljanje gumama.
To ne ostavlja mnogo vremena za brigu o „pritisku“ ili drugim nematerijalnim stvarima.
I zatim, ako izbegne statističku anomaliju, postaće trostruki šampion, što će ga smestiti u savremeni statistički raspon uporediv sa vozačima kao što su Tony Stewart i Joey Logano. Upravo je napunio 34 godine, i čak nije izbegao pitanje da li je on najbolji vozač u ovoj disciplini upravo sada.
Ali je takođe odao priznanje svima oko sebe.
„Mislim da svi mi imamo veru — svi mi, vozači, mislim, imamo veru: ako smo najbrži bolid u polju, neće biti nikoga boljeg od nas“, rekao je Larson. „Da, tako osećam, siguran sam da Denny tako oseća, siguran sam da bilo ko tako oseća. Moraš imati tu veru i samopouzdanje.
„Dakle, kratak odgovor je — da, verujem u to. Ali ne znam“.
Opet, ako se u nedelju ne dogodi statistička anomalija, to će biti veoma teško osporiti… kao što u četvrtak na sceni nije bilo nikog drugog ko bi to mogao da ospori. Tako izgleda veličina.
