Gost nove epizode sportskog magazina „Sportski dan“ na N1 bio je zamenik urednika portala Sport klub Nikola Janković.
Voditelj emisije Ivan Lončarević pitao ga je o aktuelnoj situaciji u Fudbalskom savezu Srbije i o četvrtom neuspešnom pokušaju da se održi Izborna sednica Skupštine, na kojoj je trebalo izabrati novog predsednika i rukovodstvo Saveza.
Trebalo je, jer su svi rokovi prekršeni, ali jednostavno — nema onih koji žele.
Sve to dovelo je FSS do mogućeg privremenog upravljanja koje će imenovati UEFA, a to je samo po sebi sramota.
Da li je to, međutim, dobro ili loše u ovom trenutku?
„Pa, dobro. Bilo bi dobro da zaista dođu i postave ovde nekoga ko bi nas doveo do izbora, mada to još nije rešeno. Ili će biti neka vrsta prinudne administracije UEFA, a to bi bio treći takav slučaj u istoriji evropskog fudbala, posle bosanskog i grčkog, ili ćemo do tih prolećnih izbora izgurati sa ovim rukovodstvom koje je praktično u ostavci. Ne znam šta je bolje od toga dvoga. Verovatno prvo — da zaista neko iz Niona dođe i pokuša da se snađe u ovom našem haosu ovde, i da vidimo šta će izaći iz tih kutija“, odgovorio je Janković.
Tek ćemo saznati šta se dešavalo u FSS
„Ko zna šta se krije iza tih vrata. Nekada su vrata Saveza bila otvorena, tamo se praktično po ceo dan pila kafa, još dok su bili na Terazijama. To već dugo nije tako. Novinari nisu bili poželjni gosti, i svaka čast našem kolegi Spaletu (Branko Spasojević, prim. aut.) na tome kako je uspevao da izvuče informacije iz FSS.“
Kaže da razume zašto jučerašnja opozicija strukturama Vučića u fudbalu, iako malobrojna, ne želi sada da preuzme Savez.
„Ono što možemo da očekujemo jeste da niko sa te druge strane, strane opozicije koje sada više nema, neće želeti u skorije vreme da uđe u Savez. Iskreno, ni ja ne bih želeo. Iz ljudi bliskih režimu koji je nedavno pao, pojavio se Nikola Lazetić kao jedini kandidat, što ne bi bilo izuzetak, jer, mislim, samo je Terzić imao protivkandidata na predsedničkim izborima. Svi ti ljudi koje si naveo bili su jedini kandidati i dobijali su praktično stoprocentnu podršku. Tako bi bilo i sada da nije bilo tog rezultata republičkih izbora. Dobro je što se to nije desilo, jer i sam smatram da Nikola Lazetić — ne samo po svojim uspesima u fudbalu, već i po ponašanju van fudbala — nije trebalo da postane predsednik Saveza. Čovek je bio u Ćacilendu, u okruženju kriminalaca sa „zatočkama“ za pojasom, pa bi bilo ispod svakog nivoa da on postane prvi čovek FSS“, rekao je Janković i dodao:
„Razumem i ljude sa te druge strane, zašto niko ne želi da se kandiduje, i mislim da će vreme do proleća pokazati u kakvom je stanju Savez i šta preuzima onaj ko sutra to bude želeo. Da li će to biti Nemanja Vidić, koji je u jednom trenutku pokušao, a potom odustao? Voleo bih da to bude on, ali ono što ljudi ne razumeju: u Fudbalskom savezu Srbije postoje delegati, i to moraju biti drugi ljudi, ne ovi sadašnji. To su ljudi koji na dan izbora jednom u četiri godine dolaze iz svojih klubova, iz svojih gradova, iz provincije, iz Beograda, saslušaju uvodni govor, dočekaju glavnu tačku dnevnog reda, svi podignu ruku „za“, niko nikada ne bude uzdržan, niko nije protiv, a zatim se vrate kući, i ne vidimo ih sledeće četiri godine“.
Posebno je naglasio da promene u FSS ne smeju da se ograniče samo na vrh te organizacije, naprotiv.
„To ne sme tako da bude, jednostavno delegati FSS moraju biti najbolji među nama, ljudi sa vizijom, koji mogu da predlažu, kritikuju, kontrolišu, a ne oni koji žive od dotacija opštine i preprodaje nekih prosečnih fudbalera. Zato Nemanji Vidiću pre svega želim da dobije novi saziv u Skupštini i da ga biraju ljudi čiji glas nešto znači, a ne oni koji su poslednjih 20, 25 godina bili podizači ruku“, rekao je i potom slikovito opisao kako je to izgledalo ranije.
„Prisustvovao sam tim Skupštinama, ne mogu ljudima da objasnim kako to izgleda. Tamo se čuje kako muva leti, tamo nema polemike, tamo nema diskusije, tamo nema suprotstavljenih mišljenja. Bata Đora sa Zlatibora, kada kreće, usput pokupi par delegata, oni dođu, podignu ruku za koga treba i vrate se nazad. U takvom „Domu fudbala“ nema uspeha, nema sreće, i ako bismo samo zamenili predsednika i direktora, praktično se ništa ne bi promenilo. Promene moraju da počnu od lokalnog nivoa: kao što je Nemanja Vidić bio delegat Jedinstva iz Uba, tako svaki klub i region u Srbiji mora da ima svog Vidića i ljude koji su nešto uradili u fudbalu, ostvarili se, završili potom neke škole, i da baš oni na proleće podignu ruku i kažu: mi smo za ovog od dva, tri, četiri kandidata…“, rekao je i dodao:
