Stan Wawrinka je uvek umeo da oduševi navijače — i tehnikom i posvećenošću.
Umeće da podigne tribine nije ga napuštalo do samog kraja — čak i u meču koji se pokazao kao poslednji na turnirskom nivou u slavnoj karijeri 41-godišnjeg Švajcarca.
Bivši treći reket sveta Wawrinka je u utorak u Baselu izgubio od Čeha Jirija Lehečke pred strasnom domaćom publikom, ali se oprostio ne bez prepoznatljivih crta karijere koja je prevazišla očekivanja.
Elegantan jednoručni bekhend po liniji. Prst koji pokazuje na slepoočnicu. Zahtev za više buke sa tribina.
Urlik „Allez!“ posle osvojenog poena koji verovatno nije trebalo da osvoji.
Iskušenje da slomi reket o koleno posle promašaja u razmeni koju je, kako je osećao, morao da završi u svoju korist.
Bilo je i suza, naravno.
Wawrinka, njegova porodica i tim brisali su oči kada su shvatili realnost dostojnog poraza 7-5 7-6 (7-2).
On je značio da je profesionalna karijera duga 23 godine, 985 mečeva i tri titule Grand Slam završena.
„Sve što sam želeo u karijeri — da dajem sve, da nemam kajanja, da se uvek borim, da se uvek trudim 100% u svakom meču — iz poštovanja prema sebi, protivniku, turniru, navijačima, svima“, rekao je Wawrinka sajtu ATP.
„To je uvek bilo najvažnije više od 20 godina, i to je jedini način da se povučem iz sporta — bez ikakvih kajanja“.
Wawrinka je voljen od miliona navijača zato što je blizak ljudima — običan čovek po karakteru koji je dostigao vrh svog sporta, gurajući sebe do krajnjih granica.
Mnogi talentovani igrači njegove generacije žalili su se na prisustvo Rogera Federera, Rafaela Nadala i Novaka Đokovića, smatrajući „Veliku trojku“ blokadom koja im je sprečavala da postanu šampioni Grand Slam turnira.
Wawrinku to nije zaustavilo. Eksplozivnom igrom, neumornom izdržljivošću i nepokolebljivim duhom prošao je pored trija superzvezda na putu do svoja tri mejdžora.
Pre nego što je u 28. godini podigao jedan od glavnih trofeja sporta, karijera Wawrinke tekla je ravnomerno, a ne efektno.
Postavljen za osmog nosioca na Australian Openu 2014, pobedio je Đokovića u četvrtfinalu, a zatim ostvario neočekivani trijumf u meču sa prvim nosiocem Nadalom.
„Nikada nisam očekivao pobedu na Grand Slamu, jer sam po sebi bio nedovoljno dobar da pobeđujem te momke“, priznao je Wawrinka, stežući trofej u Melburnu.
U stvari, bio je više nego dovoljno dobar — i dokazivao je to iznova i iznova.
Na French Openu 2015. Wawrinka je prošao pored sunarodnika Federera u četvrtfinalu, a zatim razbio Đokovića u finalu, pokazavši nemilosrdnu moć — nastup koji mora biti uvršten među najveće u njegovoj eri.
Poslednji mejdžor osvojio je na US Openu 2016, kada se u trećem kolu vratio sa meč lopte protiv Britanca Dana Evansa i zatim pobedio Đokovića u borbi za titulu.
Nije iznenađenje što je 24-struki šampion mejdžora Đoković — kojeg mnogi smatraju najvećim igračem svih vremena — nazvao Wawrinku „legendom“.
„Stan je imao neverovatnu karijeru. Kakav je borac na terenu, talenat, snaga, moć, preciznost — imao je sve“, rekao je 39-godišnji Srbin, koji je trenirao sa Wawrinkom u Baselu.
Wawrinka je bio dovoljno dobar da osvaja mejdžore, ali nije bio toliko stabilan kao njegovi slavni rivali.
„Veliku trojku“ često proširuju na „Veliku četvorku“ sa Britancem Andyjem Murrayjem, trostrukim šampionom mejdžora, koji se popeo na prvo mesto svetske rang liste, osvojio dva olimpijska zlata u pojedinačnoj konkurenciji i uzeo trofej ATP Finals.
Wawrinka priznaje da je bio „veoma daleko“ od stvaranja „Velike petorke“ — i činjenice to potvrđuju.
267 nedelja u top 10, pobeda na jednom turniru Masters 1.000 i 15 drugih titula na turnirskom nivou — to je znatno manje nego kod Federera, Nadala, Đokovića i Murrayja, ali i više nego što većina igrača može da sanja da dostigne.
Upravo pobede na Grand Slam turnirima zaista izdvajaju Wawrinku među većinom vršnjaka — i zajedno sa njegovom bliskošću ljudima i dostojnim ponašanjem to je razlog zbog kojeg će „Stan the Man“ ostati zapamćen kao neko ko je i sam postao veliki u zlatnoj generaciji u kojoj drugi nisu uspeli.
„Naravno, ima suza. Naravno, sutra će biti osećaj mamurluka — ne obavezno zbog alkohola, pre zbog tuge“, rekao je Wawrinka, koji je, kao što je poznato, voleo da slavi posle mečeva.
„Ali u nekom trenutku treba zatvoriti knjigu“.
Postavši profesionalac 2002. godine, Wawrinka je ostvario 590 pobeda — uključujući osam u svojoj poslednjoj sezoni — osvojio 16 titula, uzeo zlato u konkurenciji parova na Olimpijadi 2008. godine i odigrao ključnu ulogu kada je Švajcarska osvojila Davis Cup 2014. godine.
