Posle impresivnog nastupa u Ostinu Antonelli je već znao da će osvajanje titule postati praktično formalnost, ali je odbio da tome tako pristupi. Štaviše, posle trke mladi Italijan je priznao da su na njega tog vikenda nervi uticali jače nego u Ostinu.
„U Ostinu sam bio mnogo agresivniji, mnogo više prisutan u trenutku, a ovde, u Meksiku, u kvalifikacijama sam na neki način bio napetiji. I još sam bio manje intenzivan u tome kako sam vozio bolid. U tom smislu sigurno nije bilo lako. Ali sada smo to konačno uradili i sada možemo da uživamo u ostatku sezone.“
Antonelli je ispričao da je te nerve preneo i u trku, iako je postepeno naučio da ih pusti.
„Na startu sam bio veoma oprezan i ostavljao sam mnogo prostora. Verovatno sam delovao veoma oprezno. Ali onda sam video da imam tempo, posebno u prvom stintu. Znao sam da ćemo biti u borbi, jer je tempo na korišćenim gumama bio veoma dobar. Ali onda se, očigledno, zbog crvene zastave sve kao resetovalo.“
Upravo u tom trenutku Antonelli je promenio pristup i odlučio da odbaci svu opreznost, što je dovelo do posebno impresivnog preticanja Charlesa Leclerca.
„U tom trenutku sam pomislio: 'Znaš šta? Jednostavno ću da rizikujem više.' Imao sam priliku da nadoknadim nekoliko pozicija, a taj manevar sa Charlesom bio je presudan za plasman na podijum.
„Posle sam se trudio da se držim blizu do kraja, a poslednji stint je bio veoma zabavan. Mislim da smo nas trojica bili u okviru dve sekunde i da smo svi napadali. Preticati je bilo prosto teško, ali intenzitet je bio visok i bilo je zabavno.“
Antonelli je na kraju završio četiri sekunde iza pobednika trke Maxa Verstappena i priznao je, na pitanje Motorsport.com, da se to u potpunosti objašnjava krajnje emotivnim poslednjim krugom.
„U poslednjem krugu sam prosto smanjio brzinu, jer više nisam video stazu. Emocije su me preplavile i rekao sam: 'Prosto ću da smanjim brzinu, inače ću se ovde razbiti!' Bilo je prosto dobro dovesti to do cilja“, rekao je novi svetski šampion.
„Već sam plakao. Nisam mogao jasno da vidim ispred sebe. Kroz suze sam nekako video dva Ferrarija, tako da je to bio veoma poseban trenutak. U tom trenutku mi je kroz glavu prošlo mnogo uspomena — sve uspomene od kartinga do ovog trenutka.
„To je bio veoma poseban poslednji krug i, naravno, kada sam prešao liniju, pustio sam sve iz sebe, jer sam upravo ostvario jedan od svojih najvećih snova. To je bio veoma poseban trenutak.“
Reč „poseban“ odnosi se i na ono što je usledilo. U Foro Sol, stadionskom delu Autodromo Hermanos Rodriguez, Antonellija su dočekali roditelji, koji su specijalno doleteli za nedelju. Zatim je podelio podijum sa dva najveća vozača u istoriji F1: Lewisom Hamiltonom i Verstappenom.
Po mišljenju Antonellija, teško da je mogao da se nađe bolji način da se osvoji prva titula svetskog šampiona, a posebno mu je drag trenutak kada su ga dva višestruka svetska šampiona podigla na ramena.
„Obavezno ću tu fotografiju staviti u ram i okačiti je kod kuće, jer je to prosto neverovatan trenutak“, rekao je vozač Mercedesa.
„I uz to, videti toliko poštovanja od dva neverovatna vozača koji su ušli u istoriju ovog sporta — to je zaista posebno. To je trenutak koji će živeti [u mom sećanju] i uvek će se pamtiti. Obavezno ću fotografiju staviti u ram i okačiti je na zid svog doma, da bih mogao dobro da je vidim svaki put kada uđem.“
Kada je posle ceremonije na podijumu za pult stao di-džej, za novopečenog svetskog šampiona nastupio je još jedan emotivni trenutak. Zazvučale su Nessun Dorma i Sarà, perché ti amo — dve italijanske pesme koje su kod Antonellija izazvale još više suza.
„Da, prva pesma je za mene bila veoma emotivna, jer ju je uvek slušao moj deda, tako da je bilo veoma posebno čuti je. I mislim da je on... mislim da bi bio veoma ponosan“, rekao je Antonelli.
Dok je izgovarao te reči, suze su ponovo potekle, a okupljeni novinari su to pozdravili aplauzom.
„O bože, danas sam plakao previše, ali to je dobro!“ nastavio je Antonelli uz osmeh. „Tako da da, prosto sam postao veoma emotivan zbog dede, i bio sam veoma srećan zbog njega takođe.“
