Kimi Antoneli je prešao ciljnu liniju kao treći na Velikoj nagradi Meksika, a taj rezultat je učinio vozača Mercedesa najmlađim šampionom sveta u istoriji Formule 1.
Italijan je ostvario san iz detinjstva sa samo 20 godina, oduzevši rekord Sebastianu Fetelu, koji je u trenutku osvajanja titule 2010. godine imao tek 23 godine.
Tome je prethodila dominantna sezona Antonelija, koji je obezbedio krunu četiri trke pre kraja sezone 2026. zahvaljujući devet pobeda, ukupno 16 podijuma i sedam pol pozicija.
Tako se mladić našao u društvu velikana, ali ko je još ostvario sličan uspeh u tako ranom uzrastu?
Trenutno postoji pet vozača koji su postali šampioni sveta u F1 pre 25. godine, a kao što će se videti, lista je prilično naklonjena savremenoj eri.
5. Max Verstappen — 2021, 24 godine i 73 dana
Max Verstappen, Abu Dabi 2021.
O Maxu Verstappenu dovoljno govori to što je postao šampion sveta u svojoj sedmoj sezoni u F1 — i pritom je bio mlađi od 25 godina. Holanđanin je od malih nogu bio jednostavno predodređen za veličinu u auto-sportu: dobijao je surove lekcije od svog oca Josa, bivšeg vozača F1, a zatim je pobedio skoro sve u kartingu.
Verstappen je proveo samo jednu sezonu u juniorskim formulama — Evropskoj F3 2014. godine — pre nego što je sledeće godine debitovao u F1 sa Toro Rosom. To ga je učinilo najmlađim vozačem u istoriji F1 — imao je samo 17 godina — a impresivna debitantska sezona donela mu je unapređenje u Red Bul 2016. godine, gde je ostao od tada.
Pobede u početku nisu bile naročito česte — osam između 2016. i 2020. godine — u senci dominacije Lewisa Hamiltona i Mercedesa, ali je zatim Red Bul pripremio raketu za 2021. godinu, čemu je pomogao ozbiljno modernizovan Honda motor.
To je dovelo do borbe koju su svi čekali: Hamilton protiv Verstappena. Majstor protiv učenika. Vozač koji se borio za rekordnu osmu krunu, protiv vozača koji se borio za prvu. Zajedno su pobedili na svim trkama osim jedne — Sergio Perez u Bakuu — od prvih deset Velikih nagrada, a poslednja u tom nizu, Silverston, bio je trenutak kada je napetost porasla: Hamilton i Verstappen su se sudarili u Copseu.
Vozač Red Bula je preživeo udes sa preopterećenjem od 50G, koji je prekinuo njegov niz od tri uzastopne pobede, dok je Hamilton savladao kaznu od 10 sekundi, pobedio i smanjio zaostatak na samo osam poena. Položaj u šampionatu je varirao tokom narednih trka, napetost je ostala visoka, došlo je do još jednog sudara u Monci, pre nego što se učinilo da je Verstappenova pobeda u Meksiku praktično obezbedila titulu na 18. trci.
Ona mu je dala prednost od 19 poena četiri trke pre kraja, ali je zatim Hamilton pobedio na sledeće tri, uključujući Brazil i Saudijsku Arabiju, gde su se ponovo sreli u borbi, i došao do finala u Abu Dabiju sa izjednačenim brojem poena.
Ali ono što se zatim dogodilo dobro je dokumentovano: Verstappen je iskoristio zbrku sa bezbednosnim vozilom, pretekao Hamiltona u poslednjem krugu i postao šampion sveta. Nakon toga se brana srušila: Verstappen je uzeo sledeće tri krune i postao četvorostruki šampion sa samo 27 godina.
4. Fernando Alonso — 2005, 24 godine i 58 dana
Fernando Alonso, Brazil 2005.
Sve se dogodilo u mladom uzrastu za Fernanda Alonsa, koji je debitovao u F1 sa Minardijem 2001. godine, pridružio se Renou kao test-vozač 2002, a zatim prešao u glavni sastav za 2003. godinu, ostvarivši svoju prvu pobedu u toj sezoni.
Španac je ostao kandidat za visoke pozicije i 2004. godine, pre nego što je napravio taj korak ka tituli 2005, kada je Reno imao koristi od izmena u pravilniku te godine. Timovi više nisu mogli da menjaju gume tokom trke, a motor nije smeo da se koristi kraće od dva vikenda, pa je ključni faktor postala pouzdanost, a ne čista brzina.
Reno je toga imao u izobilju u borbi Alonsa protiv Kimija Raikkonena iz Meklarena. Vozač Renoa je brzo startovao, sakupivši 26 poena — dve pobede i podijum — na prve tri Velike nagrade, dok je Finac sakupio samo sedam.
Raikkonen se vratio, pobedivši na tri od sledeće četiri trke, dok je Meklaren postajao konkurentniji tokom sezone. Ali britanska marka je teško pretvarala svoju čistu brzinu u šampionski uspeh: tehnički problemi su više puta sputavali Raikkonena tokom godine.
Tako je Alonso jednostavno morao da nastavi da radi svoje, stabilno se boreći za podijume — po jedan na svakoj od poslednjih šest Velikih nagrada — i titula je na kraju postala njegova na 17. trci od 19 u Brazilu. U tom trenutku je postao najmlađi šampion sveta u istoriji F1, prevazišavši rekord Emersona Fittipaldija (25 godina i 273 dana), koji je trajao od 1972. godine, a zatim je odbranio titulu 2006.
Nažalost po Španca, treća titula u F1 još nije usledila, uprkos brojnim bliskim pokušajima, kao što su 2010. i 2012. godina. Ali sa 45 godina još uvek impresivno nastupa i drži rekord po broju startova na Velikim nagradama.
3. Lewis Hamilton — 2008, 23 godine i 300 dana
Lewis Hamilton, Brazil 2008.
Antoneli je sada postao jedan od tri vozača koji su postali šampioni sveta tek u svojoj drugoj godini, posle Jacquesa Villeneuvea (1997) i Lewisa Hamiltona (2008). Iako je, naravno, Hamilton to mogao lako da ostvari već u debitantskoj sezoni, došavši do finala u Brazilu kao lider šampionata, ali ga je na kraju pretekao Raikkonen.
Ali Britanac je to definitivno nadoknadio 2008. godine, započevši sezonu kao favorit i opravdavši taj status pobedom na uvodnoj trci u Melburnu sa pol pozicije. Međutim, sledeće trke su pokazale da sve neće biti tako jednostavno za Hamiltona: Ferrari je izašao na scenu kao pravi kandidat, pobedivši na sledeće četiri Velike nagrade, a Raikkonen i Felipe Massa su se smestili na prvo i drugo mesto u šampionatu.
Tako je brzo postalo jasno da je to borba dva tima za titulu, u velikoj meri kao 2007. godine, i upravo je u sredini 2008. Hamilton pokazao svoju najbolju formu, pobedivši u Monaku, Silverstonu i Nemačkoj. Posebno je ostala u pamćenju njegova domaća trka, koju je pobedio sa prednošću većom od minuta po kiši, čemu je pomogao juriš sa četvrtog mesta na prvo od starta.
Silverston je označio tačnu polovinu sezone, a u drugom delu se razvila duel za titulu između Hamiltona i Masse. Iako je Brazilac, koji je tada imao 27 godina, pobedio na tri trke naspram jedne kod rivala na poslednjih devet trka, sputavala ga je nestabilnost.
Bio je problem sa motorom u Mađarskoj, a zatim propušten pit-stop u Singapuru, gde je, kao što je poznato, napustio svoju poziciju sa još uvek priključenim crevm za gorivo. Tako su ti nulti rezultati na kraju koštali u borbi sa doslednim Hamiltonom, koji je zatim dramatično osvojio svoju prvu titulu, pretekavši Tima Glocka u poslednjoj krivini poslednje trke u Interlagosu. U tom trenutku je postao najmlađi šampion sveta u istoriji F1.
2. Sebastian Vettel — 2010, 23 godine i 134 dana
Sebastian Vettel, Abu Dabi 2010.
Sezona F1 2010. bila je jedna od najnepredvidivijih u savremenoj eri: borba tri tima za titulu, a poslednjeg dana šanse su na kraju zadržala četiri vozača. Verovatno najmanje verovatan od njih bio je onaj koji je na kraju pobedio.
Vettel je cele te godine ostao u senci, nijednom nije bio na čelu poretka do kraja poslednje trke. Vozač Red Bula je počeo sa četvrtog mesta i odustajanjem na prve dve trke, pre nego što je pobedio u Maleziji. Morao je da čeka još pet trka do sledeće pobede, dok su Alonso iz Ferrarija, njegov timski kolega Mark Webber, kao i par Meklarena Hamilton i Jenson Button diktirali tempo u šampionatu.
Sezona je bila zaista nepredvidiva, titula je mogla da pripadne bilo kome, a u velikoj meri zahvaljujući kasnom jurišu Vettel je dobio svoju prvu krunu. Nemac je pobedio na tri od poslednje četiri trke, jedna od njih — u finalu u Abu Dabiju, gde je došao sa zaostatkom od 15 poena za liderom Alonsom.
Ali Ferrari je, činilo se, bio više zabrinut zbog Webbera nego zbog Vettela, reagovavši na rani pit-stop Australijanca, što je na kraju dovelo do toga da Alonso zaglavi iza Vitalija Petrova iz Renoa na veći deo dana.
Španac je završio sedmi tog dana, Webber — osmi, a Vettel je mirno stigao do pobede i oteo titulu rivalima. To je označilo početak ere dominacije zvezde Red Bula, koji je do 2013. postao četvorostruki šampion sveta, pre nego što je doživeo razne neuspehe u eri prizemnog efekta.
1. Kimi Antoneli — 2026, 20 godina i 68 dana
Andrea Kimi Antoneli, Mercedes
Sezona 2026. je oduvek trebalo da bude prva šansa Antonelija da se bori za titulu šampiona sveta: Mercedes je ulazio u promenu pravilnika kao teški favorit pred sezonu zahvaljujući svom moćnom motoru.
Ali mnogi su pratili Georgea Russella u borbi za krunu vozača posle veoma jake 2025. godine u senci neravnomerne debitantske sezone Antonelija. Britanac je završio sa 169 poena prednosti u odnosu na tinejdžera, koji je često pravio nepotrebne greške, a s obzirom na tu formu, kao i njegovo superiornije iskustvo, činilo se samo po sebi razumljivim da će upravo Russell predvoditi šampionsku borbu Mercedesa ove godine.
Tim pre kada je pobedio na uvodnoj trci u Melburnu sa pol pozicije, ali od druge trke u Šangaju Antoneli je postao dominantan vozač, prevazišavši sva očekivanja. Osnova njegove šampionske sezone definitivno je bilo pet uzastopnih pobeda od Kine do Monaka, dok je Russell prolazio kroz crni niz neuspeha, na primer otkaz motora kada je vodio u Kanadi.
Zatim je, međutim, na trenutak izgledalo da je prava borba za titulu moguća: Antoneli je doživeo dva nulta rezultata — u Austriji i Silverstonu — između sedme i devete trke, a Russell je uzeo tri podijuma, uključujući pobedu. To je smanjilo razliku na 25 poena, ali je Antoneli na šampionski način zaustavio sav impuls koji je mogao da pređe na Russella, pobedivši u Spa sa pol pozicije, dok se njegov timski kolega sudario sa Hamiltonom u prvom krugu.
Tako je od tada bilo potpuno jasno da će Antoneli postati šampion sveta sa samo 20 godina. Čak i kada su se Ferrari, Meklaren i Red Bul približili Mercedesu zahvaljujući ažuriranjima, zbog čega su pobede za Silver Arrows postale ređe, Antoneli je zadržao hladnokrvnost i radio ono što je potrebno da ostane na vrhu poretka.
Zauzeo je drugo mesto u Zandvoortu i Sepangu, minimizirao štetu u Bakuu, popevši se sa 16. mesta na peto, a pritom nije zaboravio na senzacionalnu domaću pobedu u Monci sa 19. pozicije na startnoj rešetki. Bila je to sezona veoma malo grešaka za Antonelija: do sada je završio na podijumu na svim trkama osim tri, što je krunisano njegovom krunidbom na Autodromu Hermanos Rodriguez.
