Jolyon Palmer nije pokušavao da bude kreativan kada je upitao Liama Lawsona o njegovoj budućnosti uživo na F1 TV posle trke. To je bilo jednostavno pitanje koje bi postavio bilo ko — možda čak i sam Lawson. Jedno od onih pitanja koja se postavljaju bez velikog očekivanja odgovora, pre iz radoznalosti: zašto odgovor još uvek nije očigledno „da“.
„Još jedna trka, još jedna pobeda — u trci u kojoj si bio, u suštini, u borbi srednje grupe“, obratio se Lawsonu bivši vozač Renaulta, a danas jedan od vodećih analitičara F1, posle nekoliko pitanja kolega. I dodao: „Kada će te objaviti za sledeću godinu?“
Pitanja o tome da li Lawson zaslužuje da ostane u F1 i u svom sadašnjem timu ne bi trebalo da bude. Svaki tim na putu ka najboljem rezultatu u svojoj istoriji u F1 verovatno bi već potvrdio vozača koji mu je doneo najveći deo bodova. Takav tim ne bi želeo da on postane nestrpljiv ili da oseti nesigurnost.
Niko ne bi raspravljao o budućnosti Liama Lawsona da nastupa za skoro bilo koji drugi tim, a jedini razlog mogućeg odlaganja verovatno bi bili zahtevi njegovog menadžmenta za boljim uslovima za klijenta. Da Lawson pokazuje takve rezultate za drugi kolektiv, verovatno bi tražio više novca, manje vremena na društvenim mrežama i nikakve više letove easyJetom.
Ali nije tako. Jer on zaista nastupa za Racing Bulls. I on je vozač Red Bulla. A kada si vozač Red Bulla, ništa nije jednostavno.
Liam Lawson, Racing Bulls
„Nemam pojma, čoveče“, nasmejao se Lawson u odgovoru. „Iskreno, sada je sve do te mere da o tome i ne razmišljam posebno. Samo idem dalje i uživam u trkama, iskreno“.
I nema razloga da se veruje da Lawson zaista brine zbog svoje neuređene budućnosti. On je u takvom položaju dovoljno dugo da prestane da se pita istim pitanjima koja spoljni posmatrači stalno postavljaju o odlukama Red Bulla u vezi sa vozačima.
Oni spolja mogli su zimi 2024. da pitaju: zašto, do đavola, momka sa samo 11 startova u F1 unapređuju? Ili nekoliko meseci kasnije: zašto, do đavola, dati momku samo dve trke — i zatim ga otpustiti? Ili sada: šta još taj momak treba da uradi da bi sebi obezbedio mesto za sledeću sezonu?
Ali za Lawsona je to verovatno samo normala. Nema razloga za brigu — šta se desi, desiće se. Zato on samo ide dalje i uživa u trkama, iskreno. I to ide prokleto dobro.
O njegovoj trci u Austinu nema mnogo toga da se kaže. Kao ni o trci Kimija Antonellija — šta ćete, zapravo, objasniti o pobedi Italijana u Teksasu? Zaista skoro ništa nema da se objasni: savršeno izvedeno, briljantno sprovedeno, pod kontrolom. Može se smisliti još po koji pridev — ali u njima bi bilo malo sadržaja. Drame je bilo malo. Činilo se da je mirno stigao do pobede.
I Lawson je uradio praktično isto u borbi srednje grupe.
Održao je dobru kvalifikaciju, ponovo se domogao Q3, i prihvatio zahtev tima da ne izlazi u finalnom segmentu kako bi pomogao kolegi koji je imao kaznu na startnoj rešetki. Ali je ipak bio deveti na rešetki — u suštini, pol srednje grupe u savremenoj F1.
Liam Lawson, Racing Bulls, Pierre Gasly, Alpine, Oliver Bearman, Haas F1 Team
Usledio je veoma čist start. Zadržao je Pierre Gaslyja iza sebe na usponu ka prvoj krivini, zatim se uklopio tačno iza McLarena. Stvorio je prednost, obavio pit-stop i odvezao savršeno odmeren stint do cilja na tvrdim gumama. Bez drame. Bez stresa. Samo izvršenje.
„Za nas je to bila veoma jaka trka i jak vikend“, rekao je novinarima posle cilja. „Urađeno dobro, tako da sam veoma-veoma zadovoljan. I, očigledno, pred nama je nekoliko zanimljivih staza. Ali bolid je radio dobro, pa se nadam da će dobro raditi i tamo“.
Mnogo više stresa imao je u četvrtak, kada je sa prijateljima u Austinu odsvirao svoj prvi pravi nastup uživo.
„Pa, danas je bilo oko 10% od toga“, našalio se u razgovoru sa Palmerom i njegovim kolegama.
Deveto mesto bilo je maksimum koji je mogao da postigne uz odsustvo odustajanja kod četiri vodeća tima F1. To je još jedna Lawsonova pobeda u srednjoj grupi — on takođe sa komotnom prednošću vodi u nezvaničnom šampionatu srednje grupe ove godine.
Da, naravno, imao je par trka za Red Bull, ali ko će reći da bi osvojio znatno manje bodova da je umesto toga nastupao za Racing Bulls? Možda par. Bilo kako bilo, njegova „prednost u šampionatu“ u odnosu na Pierre Gaslyja sada iznosi 35 bodova — to je ogromno — i čini se da će ostati deveti u poretku do kraja godine.
Zvanične titule „najbolji od ostalih“ nema, ali obično je to opis veoma jake sezone.
Nekada, kada se tim iz Faenze još zvao Toro Rosso i kada ga je vodio mirni i tihi Austrijanac po imenu Franz Tost, njegov cilj je skoro svake godine bio da završi peti u Kupu konstruktora. Tost je to gotovo rutinski objavljivao kao cilj u svojim medijskim nastupima pred svaku novu sezonu — ali pod njegovim vođstvom tim to nikada nije postigao.
Ova godina konačno može da bude ta!
Liam Lawson, Racing Bulls
Bivši tim Toro Rossa sada je jedini kolektiv srednje grupe sa više od 100 bodova, a Alpine više ne izgleda posebno blizu. Naročito ako se uzme u obzir koliko su ti bolide Racing Bullsa postali brzi i udobni; i upravo Lawson unosi veći deo razlike za bivši Tostov tim.
Pa... zašto još nije potpisan za sledeću godinu?
Možda je to samo formalnost, i Racing Bulls treba samo da konačno uobliči svoje planove za 2027. sa Nikolom Colovom, pre nego što objavi produženje Lawsona. Ali sa Red Bullom nikada ne znaš pouzdano. Deo identiteta tima je pronalaženje sledećeg Sebastiana Vettela ili Maxa Verstappena, a to ponekad znači unapređenje juniora na račun etabliranih vozača.
To se dešavalo mnogo puta u prošlosti i verovatno će se ponovo desiti. Ali ako Lawsonu pokažu vrata posle ovakve godine, to će biti jedna od najokrutnijih odluka u istoriji Red Bulla u ophođenju sa vozačima.
I sa Colovom se takođe apsolutno nema razloga žuriti. Da, on je jedan od glavnih kandidata za titulu u F2, ali Red Bullu nije baš da očajnički treba još jedna superzvezda među juniorima upravo sada. Ugovor Maxa Verstappena je produžen, Isack Hadjar radi upravo ono što treba, tako da nema potrebe da se sistemu dodaje dodatni pritisak.
Tu je, na kraju krajeva, i Arvid Lindblad, čiji potencijal tek treba potvrditi u drugoj godini — a boljeg merila od Lawsona u njegovoj sadašnjoj formi nema.
Logično rešenje, u suštini, samo je jedno.
Ali sa Red Bullom nikada ne znaš pouzdano, zar ne?
