William Byron i šef tima Rudy Fugle prvi put su počeli da rade zajedno u januaru 2016. na malo poznatoj trci na kratkom ovalu pod nazivom „Speedfest“ u Cordeleu, Georgia, i od tada su proveli zajedno sve godine osim tri.
Njihov zajednički nastup na Speedfestu bio je zamišljen da im da prednost u uspostavljanju međusobnog razumevanja pred start sezone NASCAR Truck Series mesec dana kasnije na Daytona International Speedway.
Zajedno su ostvarili ukupno 23 pobede u trkama Cup i Truck Series i izgradili ogromnu zalihu poverenja i sigurnosti jednog u drugog. Međutim, ova sezona se pokazala takvom da testira čak i najčvršće veze.
Do njihovog proboja u nedelju na Martinsville Speedway, tim Hendrick Motorsports sa brojem 24 nije pobeđivao ni na jednoj trci tokom cele sezone. Bili su na ivici borbe za plej-of, ulazeći u Chase for the Championship kao 13. nosilac, i upravo su trebali da gledaju kako njihovi timski kolege u automobilu br. 5 osvajaju treću titulu u šest sezona.
Drugim rečima, zaista im je bila potrebna ta pobeda — njihova četvrta zajednička na istorijskom ovalu od pola milje u Ridgewayu, Virginia. Kao i u legendarnoj eri Jeffa Gordona za volanom ovog automobila, ako ne mogu da pobeđuju na Martinsvilleu, onda postoje mnogo dublji problemi koje treba rešavati.
Fugle, skoro tačno godinu dana posle njihove poslednje pobede, složio se da je to bila „teška godina“ i da je Byron odradio svoj posao na Martinsvilleu.
„Imamo prokleto dobrog vozača koji veoma, veoma dobro prolazi ovu stazu“, rekao je Fugle. „U poslednje vreme je shvatio šta želi i šta mu je potrebno. Plus imamo dobar paket, jer imamo odličnu kompaniju koja radi sa četiri odlična tima, i svi se međusobno podstiču. …
„Činjenica da imamo tako bogatu istoriju na Martinsvilleu, Jeff je učio te momke važnim stvarima da bi prolazili stazu ovde. Siguran sam da je i Jimmie bio deo toga pre nego što sam ja tamo došao. Svi vozači znaju šta im je potrebno. Uspevali smo da im to pružimo.“
Fugle takođe preuzima odgovornost za njihove poteškoće. On je lider tima, i sva odgovornost leži na njemu.
„Da, to jest, svakako postoji mnogo stvari o kojima vredi razmisliti“, rekao je Fugle. „Preuzeću odgovornost za to što sam pokvario u načinu na koji smo pristupali našem nedostatku brzine ili se nosili s njim, i što sam pokvario naše automobile u sredini sezone.
„Činilo mi se da je to bilo najvažnije. Mislio sam da smo startovali prilično dobro, a onda smo počeli da shvatamo nedostatak brzine i nismo mogli da se pomerimo s mesta. Napravili smo nekoliko grešaka, uglavnom mojom krivicom.“
Takva odgovornost je motivisala Byrona.
„Bilo je mnogo poteškoća“, rekao je Byron. „Mislim da jednostavno nastavljamo da radimo vredno. To jest, mislim da je naša radna etika oduvek bila ono što nas je teralo napred i činilo da napredujemo, da uvek tražimo sledeće.
„Jednostavno sam ponosan na to. Ponosan sam što niko nije odustao. Što smo mogli da nastavimo da se okupljamo zajedno. Uključujući i unutar radionice. Lako je reći sa strane: ‚Hajde da jednostavno uložimo sve napore u jedan automobil‘.
„Mislim da kod nas nikada nije bilo tako. Jednostavno smo ulagali sve napore koje smo mogli. Svaku sitnicu. Na primer, postoji li nešto što treba da radim drugačije? Treba li nešto da promenimo da bismo maksimalno iskoristili naš dan? Nastavili smo da radimo na svim tim stvarima.“
Prema Fugleovim rečima, ova sezona je bila podizanje sredstava sa računa uspeha koje su on i Byron postigli u poslednjoj deceniji. Znaju šta su u stanju zajedno, i nikada nisu izgubili to iz vida.
„Crpeli smo iz naše zalihe tokom ovih godina — poverenja i ostalog“, rekao je Fugle. „To je teško. Prolaziti kroz razne stvari, praviti greške sa moje strane ili sa njegove strane, ne dovodeći nas tamo gde treba da budemo.
„U polju je 25 konkurenata koji bi bili srećni sa ovakvom sezonom kakvu smo mi imali. Ali to nije mesto gde želimo da budemo. To je uvek rad. Potrebno je više vremena da se brinemo jedni o drugima i proveravamo kako je jedni drugima.
„Ponekad morate da se podsetite da treba da radite te stvari. Kada sve ide veoma, veoma dobro, to je veoma lako. Što je vaš automobil sporiji ili što su vremena teža, sve je teže. To je zaista težak rad i zaista težak sport. Potrebni smo svi zajedno da bi to uspelo.“
Dalje počinje zaista težak deo: pred njima je da pogledaju na drugu stranu svoje radionice, gde Kyle Larson i Cliff Daniels pripremaju proslavu još jedne titule, dok automobil br. 24 još uvek teži ka prvoj.
Byron je ponovo ukazao na njihovu zajedničku radnu etiku kao odgovor.
„Ne mislim da možemo da radimo vrednije“, rekao je Byron. „Pitanje je kako da radimo pametnije u budućnosti da bismo se našli u takvoj poziciji.
„Nismo imali baš sreće. Istovremeno, moramo da nastavimo da radimo na svim različitim stazama, kao i da zajedno proživljavamo teže dane kada stvari ne idu dobro.
Jednostavno teška godina. Mislim da je ovo zaista dobar gutljaj svežeg vazduha, nešto na šta možemo da pogledamo i čime zaista možemo da se ponosimo, jer svi, da, kao što stalno govorim, nisu podizali glave. Ovo je zaista dobar vikend za nas.“
Bila im je potrebna ta pobeda. Byron je govorio celo leto i jesen da, čak i kada šampionat izmiče, ne želi da završi ovu sezonu bez pobeda. Uspe li im.
„Mislim da ako pogledate sve velike vozače, velike timove, oni su nalazili način da pobeđuju na trci svake godine“, rekao je Byron. „Tako da da, bio sam svestan. Jednostavno sam bio svestan činjenice da nismo pobeđivali u kalendarskoj godini. Za mene je to velika stvar.
„Kada počnete sezonu, prvi cilj je da pobedite na trci, sledeći cilj je da osvojite šampionat i tako dalje, ili da uđete u plej-of, svejedno. Tradicionalno je to bilo dobro za nas, jer rano startujemo vruće, rano ostvarujemo pobedu, i to skida pritisak. Ova godina je bila težak rad.“
