Antoneli je ostvario najveći uspeh u karijeri četiri trke pre kraja sezone zahvaljujući trećem mestu na Velikoj nagradi Meksika. Pobedu na 19. trci sezone ostvario je pilot Red Bulla Maks Ferstappen, ispred Luisa Hamiltona u Ferrariju i mladog Italijana.
Antoneli krunisan za šampiona u Meksiku!
Sve svoje titule pre Antonelija Italijani su osvojili još u pedesetim godinama prošlog veka — tačnije, u prve četiri godine postojanja Formule 1.
Đuzepe Farina je 1950. godine postao prvi šampion u istoriji za volanom Alfa Romea, a na sledeću titulu Italijani su morali da čekaju do 1952. godine. Tada je Alberto Askari osvojio svoju prvu titulu, a u sledećoj sezoni ju je odbranio.
U celokupnoj istoriji ukupno 100 Italijana je odvozilo bar jednu trku u Formuli 1, a najbliži tome da ponovi uspeh Farine i Askarija pre Antonelija bio je Lorenco Bandani 1964. godine. Te sezone Bandani je prepustio titulu, zaostavši šest poena, a ona je pripala Džonu Sartisu, koji je svoje ime upisao u istoriju kao jedini koji je bio šampion i u Formuli 1 i u kraljevskoj klasi moto-trka.
Još dva italijanska vozača morala su da se zadovolje time što nisu uspela da se popnu više od drugog mesta. Mikele Alboreto je bio drugi 1985. godine, iza Alena Prosta, koji je tada osvojio prvu od svojih četiri titule. Sedam godina kasnije Rikardo Patreze je postao vicešampion, iza svog timskog kolege u Williamsu Najdžela Mensela, kome nije uspeo da bude konkurencija. Naravno, vredi napomenuti i da je Farina jednom bio vicešampion — 1952. godine, kada ga je u borbi za titulu pobedio Askari.
Pored svega toga, samo još jednom su Italijani završili u top 3 — 1989. godine, kada je Patreze bio treći, iza dvojca McLarena Prosta i Ajrtona Sene.
